Srpski sion

С тр «.

Б р. 1.

месеца ја, као непознат пре тога у овоме месту, задобих у толико љубав, прмјатељство и поверење ваше, да ме изабрасте за пароха свога Тако у први мах; а пре две године и оеам месеца изабраетеме п за иредседни : га ове црквене ошшнше. Две дакле највише вдасти у црквено.ј онштини, духовну и административну, вољом и поверењем вашим задобио сам ја. И дочим сам нрву сам тражио, другу ми ви понудисте. И та два звања обављајуКи, наравно, да сам се некоме и замерити морао. Али — и ако се то по некад десило, будитс уверени, да нисам никад исто злонамерно чинпо, у тој цели, да кога вре- ! ђам, или му криво чиним, не, то је била само поеледица дужности моје, иа можда је вршење исте доносило са собзм и то. И за то мислим, да ће исти у гом погледу у толико бар уви1)авни бити, да на ме ради тога зажалити неће. Иначе, ако сам коме у незнању учинио оно, што заслужио није, тога молим, да мн опрости, јер то дело моје није хотимично било, у тој намери, да коме шкодим, него је потицало можда отуд, пгго довољно о'авештен не бејах. Истина. и у том случају ја сам грех учинио, али у незнању, а томе греху сваки смртни мање а више подложан бити мора, јер грешити је човечје, и нико осим Бога јединога без греха не може бити. Може бити, да сам ја било као парох, или као председник шго и завео у овој оншгкни, што ће бити од користи по цркву и општину овј — а може бити, да сам и протвно што томе учинио. У том случају дапле прво задржите, а друго за*»оравите — јер што је добро ваља да примиге, а што је зло, ваља да одбаците, па ма од кога исто долазило. Некога сам иак можда и за то увредио, птто сам као иарох своје искао; али — ко олтару служи, вал>а од олтара и да се храни Другога опет одбио сам од себе може бити за то, пгго сам као нредседник, вршећи закључке црквеног одбора или скупштине, ишао за тим, да се не оштети добро црквене оппггине. Но на нрво имао сам право, а на др/го позивгла ме је дужиост, и према томеније до мене кривица, ако се шта од кога искало, што његово ни)е било. У осталом, како у обављању дужности, та ко и у друиггвеном животу, ја сам свагда тежно за оним, што је .добро, што ,је кориспо по цркву, по народ, пр опш.тину нашу. А ако нисам могао свагда сне- ц известп онако, како би иајбоље но нас бидо, то знајте, да томе није

сметала моја добра воља, но моја слаба снага. Међу тчм ја сам овде задовољно провео шест година и пет месеца, и стекао за то време таких иријатеља, са којима сам радо и пријатно у леиој речи пронодио дане своје. Ја сам се дакле добро осећао овде, а у колико сте ви нак задовољни били са мном и са мојим евештеничким и иредседничким радом, то ћете тек после, кад моје место други заузео буде, слободније моћи суд свој о томе донеги. А сада пак, кад ми се ваља од вас растати, донустиге, да вам као досадањи свештеник и нријатељ ваш нрема иозиву своме зажелим ово: Да цркву своју свагда истински љубите, с тим уверењем, да ћеге у тој љубави и одржањ« своје као Срби наћи; да крсно име, ако вам стање допусти и друге околности на путу не етоје, свпке годипе славите, јер то је обележје Србина православног; да патрона цркве ваше нккада неславом омаловажите, јер што једна кућа не може, м гу више њих, може општина једна — и на послетку, да као нознати вреднп зсмј оделци и даље у поштеноме раду своме мушки истрајете, не оетав.вајући лако ову земљу. коју су вам дедови ваши тако мучно заслужили. У осталом ви као Срби у овом месту на добру сте гласу са евоје народне свести, иа настојте за тим, да ту свест и на даље одржите, свесг таку, којом ћете и углед цркве своје дићи. А то да учинити можете, нужни су вам доСфи свештенип.и "и учитељи, свепггеници и учитељи савесни, свештеници и учитељи таки, који ће са правом љубави према својој цр кви и према своме народу загрејани, свагда у г споразуму и заједничкоме раду чинити оно само, пгго се на корист цркве и народа нашег клонило буде А сада опраштајући се с вама који сте овде, молим вас, да кажете моје „збогом" и онима, који су код куће остали, да кажете свима: били они старији или млађи ваши — с тим уверењем, да ће мп ваша ствар свагда на срцу лежати, сећајући се иријатно онога времена, које сам с вама заједно овде као свештеник провео, и да никад захвалност у мојим грудима угинути неће према ономе месту, које ме је својом вољом за свога пароха некад изабрало. А сада збогом ! Остајте ми сретни и здрави; остајте ми сл<жни и сважни; и будите са оним, што вам је Бог дио, задовољни. па дуго на корист своју и нареда сво)а делајући, живвли