Srpski sion

Б р . 10.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 157.

пре подне седница епархијског административног одбора под председништвом патријарховим. Сутра дан 6. о. м. држана је седнида епархијске консисторије оиет под нредседништвом Његове Светости. Св. Патријарх вратио се тога дана после подне у Карловце у своју резиденцију, а кад буде потреба изискивала долазиће по који нут опет овамо ради вршења епархијске управе. 0 радњи епарх. консисторије и административног одбора донећемо извештај у броју што долази. (Збор мохачког протопресвитерата.) Пошто се опазило, да црква и школа народна у мохачком протопресвитерату због материјалне оскудице пропадају, то су посланици на срп. народноцрквеном сабору истог протопресвитерата: Јосиф Јагић, адвокат у Мохачу, и Стеван Михалџић, иарох у КишФалуби, сазвали општи збор, да се поразговоре и споразуму о бољитку цркве и школе. Збор се састао у Шиклошу 14. Фебруара о. г., а на њему су биле заступљене 24 општине. Председавао је збору Стеван Рајковић, парох шиклошки. Збор је текао у најлепшем реду и на њему Је усвојена аредсшавка, коју су саста* вили горе поменути носланици и у којој је верно представљено жалосно стање цркве и школе у мохачком протопресвитерату, ше се умољава сриски народњ! црквени сабор за машеријалну аошаору, да би се тиме у Барањи одржала црква и школа српска усред туђег елемента, и да би се подигао нросветни наиредак тамошњег српског народа. (Рукоположен.а.) Његова Светост Патријарх рукоположио је у Карловци дне 2. марта о. г. Кувеждинског јерођакона 0. Јустина Којића за пресвитера, и сврш. богослова Бранислава Поштића из Сомбора истог дана за ђакона а сутра дан за иресвитера. (Избор гимназијског патрона) обављен је у Карловцима 3. (15.) марта о. г. од скупштине, коју је Његова Светост Патријарх ради попу њења једног упражњеног места у патронату срп. вел. гимназије Карловачке из местног грађанства изабрао и сазвао. Избор је руководила сама Његова Светост као председник, у присутности 19 бирача и иатронатског актуара протођакона Опачића. По обављеном тајном гласању проглашен би г. Исидор Тхирић, цркв. нар. тајник, за изабраног члана патроната. (Вероисповеети на земљи.ј По спису „Бе §1оће 1еге81ге," што је издан за нрошлогодигању

паришку кзложбу, има на земаљској кугли 1483 милијона људи. Од тих је по вероисновести: хришћана: римо-католика 299 милијона ; иравославних 88 мил.; арошесшанаша 131 милијон. ИзриилЛана има 8 милијона. Најраспростањенија је вероисповест будизам, који има 486 милијона следбеника у Кинеској, Тибету и Индији. Мухамеданаца има 171 милијон; а Ђраманаца 139 милијона. Све остале вероисповести броје 223 милијона последовалаца. (| Фрања ввтез Миклошић), доктор филосоФије и права, велики учењак, проФесор бечког свеучилишта и славни словенистичар — преминуо је у Бечу 23. Фебруара (7. марта) о г. после дужег боловања у 78-ој годими старости своје. Родио се 8. (20.) новембра 18 .3. у месту Радомершчаку код Лутенберга у доњој Шгајерској. Свршио је философију и ирава у Грацу, где је г. 1837. постао проФесор ФилосоФије. За тим је у Бечу постао доктором права. Ту се по наговору Филолога Копитара ода филолошком књижевном послу. Г. 1844. постане књижничар у бечкој дворској библиотеци, а г. 1850. буде именован за редовног про®есора словенистике на бечком университету. Са свога огромног и врсног рада нризнат је био и одликован на све стране, те је иостао чланом многих учених друштава. Између осталих друштава био је и члан српске краљевске академије и почасни члан „Матпце српске." Пре пет година стављен је у мир. Нагшсао је силне књиге и учене раснраве, у којима је расправљао о језику и књижевности свих Словена. Био је велики пријатељ Срба и општио је радо са српским књижевницима, нарочито са Вуком Караџићем и Ђ. Даничићем. Код њега су изучили словенистику многи наши прииознати филолози , као што су проФесори Јован Бошковић, Јован Живановић, А. Сандић итд. Миклошић је врло много дела написао, а међу њима доста и таквих, која се тичу нашег језика, наше цркве и наших књижевних сиоменика. Наводимо овде неколико његових дела но именце: „Уег§1е1сћепс1е ОгатаШс с!ег 81ауЈ8сћеп бргасћеп, 1852 —1875;" „Бехјкоп ра1ео81оуешсо-§гаесо-1а1Јппт„31атЈ8сће ВЉНоШек, ос1ег ВеШ-а§е гиг 81а\'1сћеп РћПо1о§Је и. ОезсћПг^е;" „Г^ех 81ерћат БиЗаш" (Душанов законик); „Ароз^оћш е сосћсе Мопаз1еги 8Јза1;оуас, ра1аео81оуешсе," итд. Погреб Миклошићев био је врло свечан. Поред римокатоличког свештеника говорио је и унијатски свештеник јектенија на старословенском језику,