Srpski sion

С тр . 158.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 10.

а ђаци из рушњачког унијатског семинара певали су црквене несме по источном обреду. Покојнику у славу говорио је на гробу др. В. ЈагиЛ, проФесор бечког свеучилишта, који је посие Миклошића постављен на катедру словенских језика и књижевности. Нека је слава од нас Срба и свега Словенства великом учењаку Миклошићу! (Неколико речи о кардиналима у римској цркви) Поводом смрти арцибискупа загребачког ЈосиФа Михаловића, који је као арцибискуп и кардиналом био, нека нам је дозвољено рећи коју о кардиналима у римској цркви — При крају шестога века износио је у римској цркви број кардинала — пресвитера 28. А у деветом веку видимо већ и кардинале — епископе, који добише године 1059. право да бирају папу, које је нраво проширено године 1179. у толико, да су при избору папе учествовати могли сви кардинали без разлике јерархијског степена — ог(1о — у коме су се налазили; дакле : и кардинг.ли — епископи, и кардинали — пресвитери и кардинали — ђакони, каквих је тада било у римској цркви. Папа Сикст V. повисио је године 1586. број кардинала у римској цркви на 70, од којих беху 6 кардинала — бискуна, 50 кардинала — пресвитера и 14кардинала-ђакона. Ретко је, да је овај број потпун а са узрока, што се ово достојанство даје појединима већ у старијим годинама. Тако се зна, да је за време ионтиФиката пане Пија IX. (1846. — 1878.) умрло у римској цркви 119 кардинала. Данас их има у римској цркви 61, од којих су 47 у то високо достојанство уведени од садањег папе Лава ХШ. (од г. 1879) а остали су именовани још од папе Пија IX. Најстарији је данас кардинал римски 84-годишњи старац Мертел (185 5 . год. иостао кардиналом) а најмлађи је 44-годишњи Ренде (1887. год. именован кардиналом). По народности данашњи кардинали овако се деле: 34 Талијана, 7 Француза, 1 Француз из Канаде, 1 Француз из Швајцарске, 4 Немца, 4 Шпањолца. 2 Пољака, 2 Енглеза, 2 Португалца, 1 Аустралијанац, 1 Американац, 1 Мађар и 1 Белгијанац. — Папа сам има право именовати кога кардиналом, што бива у тајној консисторијалној седници. Папа уводи дотичнога у седницу, даје му својеручно црвени барет — црвено покривало за главу, ћелепуш — са речима: „езк) сагсЦпаНз" ! За овим се одрже још две консисторијалне седнице : једна јавна и је дна тајна. У јавној седници предаје му папа

шешир кардиналски — §а1егиз или рПеиз сагсИпаНстз —, за тим му даје „озси1иш от" т. ј. љуби се са дотичним у уста; а пољубац, ко јим остали присутни кардинали љубе избраника, зову „озси1ит рааз". У тајној седници обавља се символично значење ћутања за знак, да тајне двора и државе папске чувати мора; после овога предаје му папа прстен. Онај кога напа намерава поставити кардиналом дужан је извесну таксу положити. Ова је у разна времена различита била: кад већа кад мања, но и данас не сме мања бити од 7000 Форината, што се ако не одмах а оно у пет годишњих рата исплатити мора. Изнимно могу и владаоци, суверени појединих држава предложити папи једнога или другога члана вишег клира у држави својој за кардинала, но папа тиме још није обвезан дотичноме дати свој благослов; али обично бива, да и он саизволи. Овакови кардинали зову се крунски кардинали — Кгопкагс1та1е. Такав беше и пок. арпибискуп загребачки Михаловић. Положај, што га кардинали у друштву заузимају, врло је велики, а у иређашња време на био је и већи. После папе њихово је нрво место у јерархији римсксј. У средњем веку уживали су они почасти, које се указују данашњим нрестолонаследницима у монархичним државама. Сваки кардинал сматран је као наследник престола папиног. И данас им је положај велики у цркви римској, а висок им је иоложај и у држави, у којој су. Ст А. М.

НОВЕ КНЖЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писце, уредништва српеких листова и издаваче књига, да нам своја издања на ириказ достављају. Мо лимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у затену шаљу.) К а н о н х л\ о л е г, н м и к о п р е с к д т 1; н Богороднц-ћ и н-ћкоторм^х моленТЛ на б с д н% потревнм^х совран Ге. Вх Злдр-к, 1891. года. Стр. 61 малога Формата. — Цијена 30 новч. — Постоји код православних Срба у Далмацији лепи и побожни обичај, да се за време богородична поста, то јест, за петнаест дана, који прегходе празнику Успенија Богоматере, ставља у црквама на особитом пједесталу у средини цркве иовелика и украшена икона св. Богородице, те се свако вече за тих петнаест дана поје у цркви „клнона Л10Л{В1шн" св. Богородици. На ту богомољу долази много