Srpski sion

С тр . .362.

поштовање одаје часно, а уживаље и побожно сазидање наше је, што нам са икопом проповеда још жпвље ма од које проповедепчке речи тако лепо догађаје пркве нравославне елпкарски занос, студија и потез Уроша Предпћа 6. Вазнесеае. На гори Јелеопској сред белог дана у најживљем прпродном покрету које је сликар лепо извео, мајка Божија са ученицима прате у небо учитеља небесног Мајка Божија са изразом пуне оданостп клечи и рашпреним рукама са сином би небу у нолет; . ован примајући мајку Божију у закриље, исказује дужност посинка; Матеј пун побожпостп љуби земљу, са које се Христос вазнесао ; у Јакову (потоњи иа тријарх Јерусалимски) изражено тврдо убеђење; у Андрији мнрноћа; у Снмону озбнљност; у Петру траговп кајања; у Томи са осведоченог уверења тврда вера, а у другим ученицима збиља и радост псказују наду, да ће и њих озарити слава небесна ради верности учнтељу свом. У икони овој исказан је карактер свпју аиостола. а колоритском вештмном тако је живо представљен догађај вазнесења, да бн се човек у дужем гледању иустио у разговор, а с уверењем, да је то слава небесна, застаје иа лику сиаситеља, који се вазноси, и крепи утехом духа утешитеља. Икона је изведена по учењу цркве иравославне, а пз тог учења и сликарског ироучења положио је занос сликарев тако, да гледајућп ту икону осећа ће се поражен сваки онај, који држи и труби, да у црквеном консерватисму нема места сликарском заносу ни тада, кад му крила даје свето писмо и реч православља. 7. Сашествије св. духа. Икона је ова изведена као што су већином до сад таке иконе рађене. Међу апостолпма седп мајка Божија, на које све дух светн сиђе у виду огњених језика. У апостолима је сликар изразио оно својство, којим су у свету делалп Петра је пајвише истакао, који се већ креће иа нроповеднпчку реч и тек гнто не почиње

говорити онај први значајан говор, којим је сплне у хришћанство привео. У кратким потезима приказао сам иконе ст. бечејске цркве, које је г. Урош Предић за ову годину по уговору насликао, бачка консисторија преко својих изасланпка примила, а месно свештенство обредом православља осветило. Када бацпм још један поглед на све те иконе, најбоље ћу завршити са речју консисторпјалних изасланика: „да су приложене пконе све скупа израђене у духу св. православне цркве а израда истих да је така, да их се човек довољно нагледати не може". Познајем свет, његову трку и ћуд му разноврсну, па сам уверен да трчи и да ће трчати и за работом овом како ко осећа и зна, па међу тима зар би било чудо, да нам се ко год прикаже и са осудом. Па многи може бити строг консервативац, не трпи п не воли видпти у цркви потез вештака и занос његов, јер се побојава за персиФлажу Берешчагина и што се у ново доба непријатељ корпсти иконом неправославном. И оправдана је бо јазан така, јер лепо нам иравославље нодрива црв са свију страна, а како неће тек са те примамљпве стране подрнватн, кад му то место годи за гојазан велнку. Православље икона је часно и Србпн тврд на побожност а лак да поверује љуби икону коју му пруже, за то некаје свештенство и општине и сваки православан будан на страни тој. да одбаци п највећп ветитачкп рад, који се лаћа да мути светле призоре цркве православне, као и Берешчагина шго би прегазили, да нам дође на поље православља. И за то баш због опасностп те треба тражити сликарску вештину, која је вољна служпти православљу. Сваки ће тешко грешити, ко не дозволи, да кроз врата црквеног консерватисма улази сликар са својим заносом слободно и онда, кад носи собом и осећај верскч и догматику, црквену историју и символнку наше цркве, па ннје лепо викати на ^ликара и терати га за то н. пр. тнто се у васкрсу гробна врата рас приштала, што је у крпггењу анђео, што