Srpski sion

К р . 23.

„СРПСКИ СИОН."

у вазнесењу сви апостоли једним погледом једно другог гурајући не гледе за Христом што Јудином среброљубљу није символ кеса, што у св. 'Бурђа није лице жуто, што аждају не боде него узима свршен чин, што је у св. Саве сакос са жидом златотканом а V св. Николе прост Фелон, што онај трептп у сјају а овај у колорпту угаситом. Писац у „Српском Сиону" држим да не би имао право, кад би у сваког светител»а морало бити лпце светло и жуго као восак, сликар ће то писати но животу дотичнога. Црква иравославна и ако је одредпла значај иконе и рекла: да дрво, боја и све градиво за иконе нема нпкаквог значаја, него да изображенпм оним лпком нредставимо дотичнога светитеља и делима се његовим клањамо, то ипак боја и ве штина сликарска има значаја и снагу у нрквн иравославној, јер су они кадри створити живу представу, а то је и цељ иконе За то нпко нек не види опасност по православље и одступање од црквеног консерватисма, ако занос сликарски представи мајку Божију као ходатајицу неба и земље у светлој одећи злата н свиле, св. Саву у златотканом сакосу, а св. Николаја у угаситом Фелону и друге божан ске славе и исторвјске црквене догађаје, које слпкар треба да обуче за што жнвљу представу, како који одговара илн светостп Божијој или догађају историјском Бојати се од сликања светитеља по њиховом историјском значају, значило би У Сасаром Бечеју , 14. маја 1891.

прикривати њнхов жнвот, зоог којег посташе светитељи и угодници. Осуђивати сликара што нам слика св. Јована Крститеља са строгим погледом и руком претње, значило бп неноштовати и неслушати одлучну претњу и громки глас онога што вапије у пустпњи. Мања је бојазан, да би се веиггак сликар, а на пме Србпп, чпје нме је већ чувено и коме поверавати радове треба да нам је начело — хтео и лаћати носла тога а да нрво не проучи учење црквено Већа је бојазан и онравдан ванај поштованог писца у „Српском Сиону" ради иемачког културтрегерства, ради наших силних мазала и српскпх продавалаца икона, од којих се може бнти и нехотице распрострла икоиа неправославна и накарада сликарска по домовима нравославним тако, да свештенак светећн водчцу не сме ни гле дати у знамење православног дома, и таку наказну слику називати икопом значило би грешпти. Црквена наша власт знаће наћи лека против иноверског наметања и на том нољу, и нротив накараде сликареке која се распрострла те смета сјлју лепог нам православља Да завршпм ! Православна српска црква у Сг Бечеју, коју спика г. Урош Предић, биће вољом Божијом отворена књига славе и слова Божијег, и догађаја хришћанеких, како нас учи православље, обучено у живу представу. што душу крепи за побожан осећај а око мами на недогледан глед. Младен Јоси~ћ,

свештеник.

ИСПОВЕД И ЗБОР СБШТЕКСТВА ПРОТОПОПШТА БУКОБАРСКОГА

четвртак 23. маја о. г. обављена је у )Вуковару исповед за свештенство целога протоиоиијата вуковарскога. Свештенство се искуиило у лепом броју, тако да је с г. иротом било свега 19 свештеника на окупу. У 10 сати пре подне отпочего је служење часова. По свршетку часова исноведао је г. прота свештенике једног по једног почевши са најстаријим и свршивши са најмлађим. По обављеној исповеди стекло се свештенство но досадањем

ооичаЈу у школску дворану, где је одржало IIод председнииггвом свога г. проте збор — својц скуигитину, у којој се о свему ономе, што свештенство тишти, разговарало, расправљало и саветовало. Ту је пало више умесних предлога, на које је свенггенство донело и своје закључке, које због њихове опшге важности саопштавам читаоцима овог цењеног листа. 1.) Од стране сакушкеног свештенства умољен је г. прога, да приликом своје каноничне