Srpski sion

Б р . 32,

„СРПСКИ сион. и

С тр . 513.

ски, физиологиј-ски, филозофиј скп, филологиј-ски, хемиј-ски, хисшологиј-ски и т. д, Нааомена. Неки и најбољи књижевници иишу од неког времена „гимназмски" без ј, на тако и друге иридеве: „геометр«ско" дртање, „историска" расправа, „хеммска" анализа, и г. д. Ја мислим да је иснравније нисати : анашомијски са ј него стегнуто : „анатомг2ски" без ј. Овако је свугдс и у Ђ. ДаничиКа и Јов Бошковића. Из Натмене нод 1. знамо, да с као што није суштаственн део наставка м,тко, јер га нема у сродних језика у томе наставку, на пр. у нем. наст. — 1ит, тако и према наставку |,скт., енгл. — гс, латин —гси$, Фр. — гдгге а нем. — ис/г, осим облика са с (б ск-и, ск-и, брат ски ), имамо облике и без с: ( вк-и, к и) на пр. рус ки, енглез /1« енглес ки, Француз-тш = Францу с ки, ириг4-/1'и = ири ж-ки = ириш ки, впт езк-ки = вит еж-ки вит еш-ки, ткк-ки — ли ч ки, карлова^б-л:м = карлова^ ки IIрп творби речи, грлени се сугласници г, к и х претварају (као и нред е ) у неп пане: ж, ч и ш, као : лаг ја = лажа, благјн = блажи, драг-ји = дражи; сек-ја сеча, тук-ја = ту/а млак-ји = млаш; дух-ја дугна, сух-ја = сугма, тих-ји тигии и т. д. И зубни сугласник ц, који је најдоцнијега постања, има сво.ј иостанак од к, па се с тога и слаже у гласовним законима са свим са к, на пр. Каменицјанин = Каменичанин, Карловц-јанин Карловчанин, Ужиц јанин = Ужичанин и т. д. Зубни сугласник з имамо двојак: а) ирасл:венски. или бОље рећи иредсловенски, нрастарога постанка, који се не иретвара ни у што, и б) з доцнијега постанка, које је ноникло на словенском земљишту и које је ностало од г; те се с тога у речима вишез и киез у одређеним приликама мења у ж, као: витезб-ки = витеж ки = вптеш ки; кнезб-тво = кнеж-тво = кнеш-тво. Последак је тога, да, кад се на именицу аншрополог дода наставак к.и, имамо

црнсвојни придев аншроиолог 6 ки = антрополож-ки антроиолош-ки ; па тако је и од геолог геолошки од етимолог ешимолошки, од зоолог зоологики, од историк истори/љ ки — исторички , од минералог минералошки , од морфолог морфолотки, од аедагог иедагошки, од исихолог исихолошки, од физиолог физиолошки , од филолог филолошки, од хистолог хистолошки и т. д. Тако је и од бошаника ботанички, од глотика глошички, од гимнасшика гимнасшички, од граматика грамашички, од есшетика естетички, од ешика ешички, од лингвисшика лингвистички, од литургика лишургички, од логика логички и логично, од математика машематички , од методика мешодички, од музика музички, од иолитика иолитички, од физика физички, од фонетика фонешички и т. д. На против, од анатом је ирисвојни придев анашом-ски, од астроном астрономски, од географ географски, од економ економски, од иалеограф иалеографски, од тоиограф тоиографски, од филозоф филозофски и т. д. Наиомена. Како многи књижевници пишу „систематично" и „системски", ваља овде изреком напоменути, да грчку реч абагциа -.= сисшима или сисшема, и остале сличне, можемо казати на два начина: а" 1 или од основе именог или називног падежа сисшема (сисшеме), или б) од основе присвојног или имовног падежа сисшемаш (сисшемаша ), и ирисв. придев сисшемашски (што није сисшемашски, оно је раасодично, на дохваш ). Према томе није потребно да примамо од којега новијег народа њихов „систем". — К речима гимназија и филозофија ваља наиоменути, да их не треба нисати са с место з, јер се у туђим речима з, између два самогласника, чита као наше з, на пр. Авенезер а не Авенесер, Азија а не „Асија", Азот а не „Асот", анализа а не „аналиса", гимназија а не „гимнасија", енизода а не еписода, катихизис а не „катихисис", синтеза а не „синтеса", Физиологија а не „ фисиологија", Физика а не „Фисика", ФилозоФија а не „Философија" и т. д. И неки народи по својим правописима читају 5, између два самогласника,