Srpski sion

Стг. 514.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 32.

као ми наше з; а кац им треба глас с, онда ишну 5«, на пр тно, V/ззаИо (фр. кавш1 — клешвеник ); с1аз&е — класа — разред; рго/езтг = професор (значи јавни учишељ у којој великој школи, као: у университету или у политехници, у академији и т. д. и назив иравих или главних учитеља ио гимназијама ); — други удвајају сугласник, кад хоће да је нретходни самогласник кратак, н. пр. ЂедгеГ/еп, ћедп^ месго (испореди и вог^зсћако^' место ов у рускич презименима). Енглези кад пишу: СгНЖон, чига.ју: Гибон ; а кад иишу: СгГ'>80п, читају Џибсон, и т. д (Удвојени самогласниди нрепо ручују нам се: у немачком: аа — нашем а, ее — нашем е; у ен1леском, н. пр. у геограФији : ее = и, оо — у, и т. д). На нротив, ако 8 у туђим речима не стоји између два самогласника, може се изговарати и ниеати као наше с, на пр. сонАетаГог = конденсатор; 11ег сотегсаИпе, сотегоаГто — консервативац (не може се рећи „консерватовци", јер

ниЈе именица „консерват", па да јс нрисвоЈни придев „консерватов"); сопвШопит — консисшо рија; рензГоп ~ иенсија (®р. рапдвшн), аенсиони фонад ; репзит — иенсум — задашак ђачки ; ип%■оегв 1а1 — универсишет = свенаучишше (а не „свеучилиште") и т д. 15. Неки духовници и стари књижевиици пишу још и данас, против организма срискога језика, „христјанин", христјан ски" и т д. Али као што нико не пише: „Банатјанин", „Сентјанин" и т. д , нити коме пада на ум, корену за љубав, да пише: „гвоздјар", „густји", „листје", „че стји" и т. д., него сви пишемо: БанаИанин, СенЛанин и гвожђар, гуш%и, лигиНе. чегиЛи в т. д , тако треба писатн и хришЕанин, хришЛанка, хришДански, хригиЛанство. (Хрисги-?'анин = хрис^анин = хри га^анин и т. д ).

(Наставиће се.)

СВ. АТАКАСИЈЕ ВЕЛИКИ КАО ПРОПОВЈЕДНИК.

(Свршетак.) ■з прогонетва свога писао је Атанасије имнератору и оправдао се с таким спокојством п таком смјелости, као да ее »алази на својој архијерејској столици у Александрији. Набрајајући оптужбе својих ненријатеља, он пх опровргава, као да се ствар тиче доказа љегове невпности. Нема ничега елаткорјечнвијега у нрепнсци његовој е Магненцијем од одговора његова на олтужбу. „Пребацивање о тобожњем покушају мом да против тебе надражим твог блажене успомене брата, имало је у очима клеветника још неког основа. Заиста, ја сам био сретан, што ми је био приступ к њему слободан; он се је заузимао за мене код тебе; он ме је уважавао и ноштовао, и често ме к себи призивао Но тога иакленог Магненција, кунем се Богом, а Христос ми је свједок, нпкада не познавах! А какав одношај може бити међу непознатима? ТТТта. ме је могло принудити, да пишем такому човјеку? Како би мог.ш почетп писмо њему? Да

ли с таквим риЈечима: хвала ти за то, што си умртвио онога, који ме је обаси пао п;)частима, и чије доброте не ћу нигда заборавити ... Ја те волим за то, што си лишио живота све оне, који су ме, у Риму, примали врло ласкаво". ... У свези с тим, слаткорјечиви епископ наводи много доказа, Факата и свједочаба, којима изобличава своје непријатеље у клевети, и, не жалећн ни мало на своје биједе и гоњење моли само Бога, да Он просвијетли срце Констанцијево. Но Констанције оста де неумољив, и истрага се протегну на пријатеље и на сроднике св. Атанасија па и на оне, који су били једне с њим православне ВЈ 'ероисповијести; то гоњење православних по свом бјеснилу подсјећало нас је на крвопролиће из времена мученика. Кроз шест слиједећих година, т. ј * у по следњим годинама царовања и живота Констацијева, св. Атанасије прелазио је из пустиње у пустињу, гдје еу га често гонили послани од цара гонитељи. Широке пустиње, без путова и биљака, пустиње,