Srpski sion

Б р . 32.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 517.

тив овог устава, и шта је било? . . . Не устезаху се подићи нротив њега тужбу, у којој се Светнтељ оптужује, као да је учииио тежак нреступ, — а та околност показује, да се свршавање богослужења у неосвећеном храму забрањпвало још у IV. веку. Из овога се јаспо впди, да је св. црква одавна пазнла на освећење храмова; она гледа на то освећење пе као на врости обред, који се ограничава јединпм излевањем благодарних осећаја к Богу за грађење храма, већ као на тајанствено свештенодјејство, које даје храму нешто таково, што он пре није имао, које му саопштава ону особиту благодат, у след ко.је благодати храм од обичног здања претвара се у „км-ћстнлнци Неклгксти л\дги> и у нарочито место јављења славе Божпје. Из тога саме ио себн истичу две носледице : 1.) да дјејства, која се сврша вају нри освећивању храмова ннсу проста незнатна дјејства, већ као оруђа, која се излевају на храм таковом благодаћу, имају дубоки — тајанствени смисао; 2 ) да се у древности освећнвање храмова требало свршавати не јединим молптвама, него такође и неким дјејствима, која би служила као оруђе с више ниспослане благодати на храм. Узевши за основ ове две последице, трудићемо се разгледати: 1.) какво значење имају та дјејства, која се сада свршавају ири освећивању храмова, и 2.) да ли су се та иста дјејства свршавала и у древности, другим речима — да ли су то древна дјејства, која се сада свршавају при освећивању храмова? Оваково разгледање предмета, који смо изабрали, не ће задовољити само празну нашу радозналост, него ће нам пружити и датн користи; јер откривши смисао дјејстава, која се свршавају при освећивању храмова, оно нам разјашњује у свести нашој задаће, које нам предлаже под спо „Био је дан Пасхе ; народа се искутшло к'о никада дотле; поИожни Императори могу желети, да би у сваком граду било толико Хришћана, колико је било тада народа. Ношто пак цркава беше мало и те уз то беху тесне, то народ подиже вику, желећи, да се искупе (за богослужење) у већој (неосвећеној) иркгљ. Шта нисам чинио, да убедим народ, да од тога одустане, али ме не хтеде ни слушати; народ готов беше изићи из града и искуиитп се у пустин.и, под ведрим небом, желећи више поднети тешкоћу путовања, него ла провести празник са жалошћу." Орег. АШ. Тош. 1. ра§. 303. Е(Л1. Рапа 1698 аппо.

љашњим велом Црква у једном од најва жнијих њених свештенодјејетава, а пока завшн неразлучиу свезу тих дјејстава с нрвим вековима хришћанства, иомаже нам, да се уверимо разумпо о њиховом впсоком достојанству и божанетвеној важиостн. I. При освећнвању храмова сва свештена дјејства већпм делом свршавају се над св. престолом, као најважппјим местом у цслом хрншћанском храму. Цео састав тих дјејстава састоји се у главном из ова три одељка: А;) подизања престола Б.) освећења његовог и Б ) полагања под њега св Моштију. А. Св. нресто не постаје од руку вештака такав, какав пзгледа нашем ногледу у о свећеном храму ; дело је вештака у ночетку нзрадити и утврдити четири стуба, који су основ престолу; последње пак и завршно уређење његово извршује се рукама оних, који свештенодјејствују. Јер баш нресто у самој светнњп хришћ. храма јеоте место свето; он представља, н у самој ствари јесте истинити гроб нашега Спаситол.а и уједно је истиннти престо Његов као Цара небеснога 2 ) Само иак дјејство уређења престола свршава се на овај начин: Метнувши бели хитон по врх одјејанија, ради очувања нстог, Архијереј кропи св. водом че тири стуба, који представљају четири стране света, и излива у виду крста по његовим угловима кључалу мастику. Та материја, састављена из меких мирисавих материја, 3 ) у древности, 4 ) била је као средство за утврђење горње даске на угловима престола; сада пак, кад то средство понајвпше замењују гвоздени клинци, она се употребљава као символ оне драгоцене масти, којом је Ј осиф из Ариматеја помазао свето тело Спаситеља нашег (Спм. Солунски гл. ; 106). По краткој молитви о том, да Госиод, Творац и Установитељ нашега спасења удостоји неосуђено осветити нови храм

2 ) Види: Нов. Скриж. Ч. 1. гл. 2. §. 3. стр. 13 и 14. Изд. 1838. г. С. ii. б, где се наводи : Патр. Герман и Сим. Солунски.

3 ) У древности из смирне, алоја и др. —

4 ј Види опис истога обреда у Требнику Гоара: т оГПс10 деШсаиопЈв (етрН. ■—