Srpski sion

(Јтр. 552.

„СРПСКИ СИОН. "

Б р . 34.

0 ЗНЛЧШУ И ДРЕВНОСТН ДЈЕЈСТШ, КОЈА СЕ СВРШАВАЈУ ПРИ ОСВЕЋЕЊУ ХРАМОВА.

с руског превео Григорије А. Николић, богослов. (Наотавак)

II.

овпх ДЈестава, коЈа у опће не подлежи

|уоока древпост смо разгледали никаквој сумњи. С чпном освећнвања храмова, који постоји у нашој Цркви врло је много сличан чин римске цркве; и онде се свршавају готово та нста дјејства, какова се свршавају код нас, и онде, као код нас, бива кропљење св. водом свију принадлежности престола, бива умпвање и помазање св. миром престола и зидова храма, бива преношење, помазање мнром п иола гање под престолом св. Моштију, бнва свечано обилажење около Цркве и т. д. 21 ) Шта показује та блиска, та чудновата сличност? Или то, без сумње, да ова и она Црква за дјејства, која се свршавају нри освећивању храмова има један основ — апостолска предања; или, барем то, ди је та дјејства, у сврху једна Црква узајмљивала од друге. Узмимо дакле, да је ово носледње. Најприродније је мислити у оваковом случају, да су она од једне Цркве узајмљивана другоЈ још онда, кад су обе Цркве биле у тесној везн међу собом и кад су сачпњавале једну Христову Цркву, а никако није већ после тога, од како се Црква рпмска оделила од Црк ве васеленске, и кад се је сва слична узајамност учинила већ немогућом. Природно је и у таквом случају да древност овпх дјејстава не ће долазити после IX. века. Али извесно је, да су се нека дЈ*ејства употребљавала при освећивању храмова много раније од IX. века. Још Евсевпје, писад IV. века, онисуЈ*ући свога времена светковину освећења храма, спомиње о неким „дјејствима и иобожним обредмма",. јасно разликујућн та дјејства од нсалмопјенија и жртвоприношења, која су се, по Каква

22 4 ;

његовпм речима тада свршавала г1 ) Ун1. (ЈесИка1. 1етр. ш РопИИс. Еотап. есИ(;. Котае 1724 раг. II. 22 ) Ша!. Есс1. БШ. X. сар. III. ра§. 464. еШ1. Сап1аћпд 1720 ап. Знамениго је, да Лутерански писци (н нр. Бингам, Хоснинијан, Хајнрици и др.) говорећи о освећиван>у храмов& и имајући нридике еноменути о том месту

су за

иак .Р.1

то

су д1 »жалн

била дјеЈ 'ства? Шта пооожне обреде? Иремда Евсевије није определио, у чему се на име онисастоје; алн да су то била та иста дјејства, ти исти обреди, који се и сада свршавају у нашој правосл. Цркви прп освећивању хра мова, лако ћемо се уверити о том, кад обратпмо пажњу на историјски ностанак свакога дјејства у нојединости; увидпћемо. да су нека од њих могла бити савремена шта впше самим Апостолнма друга су установљена без сумње руковођењем св. Духа, од богомудрнх пастира нрве Цркве Поједпна дјества, која састављају чин освећења храма, јесу : а ) Умивање пресшола. Не имајући мо гућпостп тачно одредптн време установљења овог дјества. ми се инак пе сумњамо доводити древност његову из првих времена хрпшћанства: оно је природно могло битн у нрвој Цркви. Испочетка, кад млада Црква хришћанска тек што је само рођена крвљу Господа, и која је изникла сред страховитих бура, није ималајошнп времена, ни средстава да покаже унутраш ње величанство своје у снољњој лепоти ; кад се ради тога, богослужење њено ограничавало врло малим нринадлежностима, и сами храмови по облику свом не одликоваху се од обпчних домова, — у то време п најсветија тајна Евхарнстије, без сумње, свршавала се на простом, обичном столу. Прости сто одређени на таково впсоко употребљавање, као што је свр шавање св. Евхарнстије, природно је, да је морао бити опран: ово је изискнвало чувство побожности к светињи Евхаристије, као највеће тајне. тајне тела н крви Госнодње (1 Кор. 11, 26—30); ово је изпскивао дух обредног Мојспјевог за конодавства, којим су се и у недрпма хриш ћанства дуго још руководили обраћепи пз Јудеја (Дела ап 21, 20 — 25), и које .је

Евсевија, ништа о главе ириводе друге,

том не смомињу, ма да из те исте сагласне са њиховим учењем, доказе.