Srpski sion

Б р . 39.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 629.

и прпје : клл\%, н \м к-ћр^т. Д^клл, иже лзх ткорГо ш млаеии 6цА ллоегш, тл скид-ћтелкСтвНмта IV лигк." (Јов. 24, 25; 5. 36.) А као на особито чудиовату свједоџбу свог божанственог посланства ноказао је он на Своје васкрсење. Кад су Јудеји тражили од Њега знамење с неба, Он нм је рекао: ,,Рода Л^КХ И ПреЛ10Е0Д'ћи ЗнЛлШП/Л П1 |ј6т7.: н знллдеиУе не длстса ел\^ токл\ш знлл\шТе Т Г Г -г п /г л г I ц'пк1 нророкл. Мкоже во г,к пОнл ко чрек-ћ киток-к трн дни н три и\См|1и: тлкчу в^дета н Он'л члк-ћчккш кж сердцм зсл\ли три дни н три н\01|1и." (Мат. 12. 39—40). Но спла предрасуда и грјеховно огорчење тако је бнло велпко, да то највеће чудо — васкрсење Хрнстово — није дјеловало на њих благотворно, нпје породило код њих вјере, с тога су они сами павукли на себе осуђење. „П цј е д-ћла ме г,м \* х соткорнлх кх нн\х, и\-;ке П1гл никтоже соткори, гр4;\*л ш ккнпл ил\1;лн : икнг1; же н кид 1; ијл, и козишлкид-кшл л\«не н бцл л\огго." (Јов. 15. 24.) Та средства, која нам је показао Снаситељ, дјеловала су и још увијек дјелују у црквн ирнвославној. Моћ првога средства нрнмијењена цркви источној сасгоји се у томе, да је у њој чистоћа нравственога учења била увијек у тијесној свези са чистоћом догматичког учења и, обратно, чпстоћа догматичкога учења -— са чистоћом нравственога. Ми знамо из њене историје, да је впсоко, савршено и чисто нравствено учење Христово ос/гварено у животу великих подвижника, којиживише на истоку, — да су онп саставили праву психологију борбе подвижника са страстима и у онће са сваким грјеховиим стањем, нокретима и наклоностпма ; њихова је заслуга, што се је устројила духовна чистоћа, онп су установили ону љествицу, покојој човјек пдући постаје бестрастан, моли се чисто н постаје особпто слободан нред Богом. Та пста историја свједочи, с друге стране, да је право подвпжнпштво увијек нодизало у св. цркве неустрашиве борце за истпну, чуваре правоелавнога учења, помоћнике и нравствену потпору за Архипастире, који се борпше за нстину. Тако је било до Фотија, тако је било и јест и данас у цркви исгочној н послије Фотија до данашњега дана. Црква цсточна с тога и јест права

црква, што чува чисто и неповријеђено нравствено учење, а нравствено учење с тога се чува тако, што се држи чистог догматичког учења;—једно без другог не може опстати. То доказују наши св. људн својим светим животом. А свима онима, који се желе увјерити о том, велимо: 0свједочи се сам; ево ти наших догмата и иаших вођа у жпвоту нравственом, врши вољу Оца Небеснога, па ћеш дознати, од куда иаше учење! Примијенимо лп то средство, као пробнн камен, цркви папиштанској, мораћемо доћи до пеиовољпог за њу закључка. Полупелагијаиство са својнм погледом на нрироду човјека, казуистика у истражнвању људских ностунака, превласт уображења и чувства у духовном људском животу — карактеригау цијелу нравственост римског паписте. Усљед тих особина духовног живота код паписта, стварају се тако ексцентричне личности, као што су: Катарина Сијенска, Бригита, Марија а 1а Кок и т. д., које не могу бити свједоџбом чпстоће и светости латинског учења. ГБихова разна виђења, која нризнају наинсте за богодухновена, пису нншта друго до обмана, од које би их источне вође без сумње излијечили. А особито осјетљивим и стварним знаком нстпнитости цркве источне јест дјејство благодати божје, која у њој нребива и која се покачује у разним благодатним дјелпма и чудесима. Господ Исус Христос рекао је, да је Он с нама до свршетка свпјета, а кад је Он с нама, то се Оп јавља псто онако, као што се јављао, док је видљиво пребпвао на земљи. На свједоџбе о чудном тављању благодати Христове у цркви православиој а никако у занадној, нозивали су се често нравославни хришћанн. Тако у ХУП в. један иоборник православља ипсаше нротив језујпта Скарге овако : „Иди Скарга, у велику Русију п ирочитај животописе оних светих и великих чудотвораца, којп су и ио смрти својој мртвим тјелесима својнм лијечили сваку страст, оздрављавали сваку болест п недуг простих људи, који су их се с вјером дотицали, који су лијечили бијесне и хроме, слијепима давалн вид, а болешљивима од сваке руке здравље повраћали" и т, д. —