Srpski sion

Б р . 41.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 669.

1891—92. На малу Госпојину држано је свечано призивање св. Духа. а по том је другога дана одпочета редовна настава у свима разредима. У учитељску школу уписало се ове године: У I. разред 20 мушких, 44 женске, свега 64; у II. разред 24 мушка 41 женска, свега 65; у III. разред 26 мушких, 24 женске, свега 50. И тако има ове године у сва три разреда 70 приправника и 109 приправница, а укупан је број 179. — Нрошле године било је уписаних 72 мушка и 87 женских, свега 159. — Из овога се види, да се број нриправника са 2 умалио, а број приправница се 22 умножио. Ове године има на овом заводу највеКи број ученика од како та учитељска школа постоји. — (Одбор за издаваае „Књига за народ" из задужбине Петр ј Коњевића) шшо сшоји иод уиравом „Машице Сраске ", држао је 20. септембра о. г. свој састанак, на коме је ово решено: Примљен је, на основу оцене А. Сандића, спис: „Досишијеве басне", које је одабрао и за народ удесио Тихомир ОсшојиЛ, а писцу је одређено 12 Фор награде но штампаном табаку. — Дело Симе Матавуља: „Бока и Бокељи " издано је на оцену дру Ђорђу Дери. — На основу оцене дра Ђ. Дере није примљен спис: „Жена", који је по Сма^лсу за српски народ написао Јован ДобријевиЛ. Ч И Т У Љ I*) (■{• Јован Радић, јуСиларни парох суботички.) 24. сентембра о. г. у 4'/ 2 сахата у јутру издаН У° Ј е У 77-ој години живота свога у кругу драге му породице јубиларни нарох суботички Јован РадиЛ Покојник бешеједан од опих ретких старијих свештеника, који се интелигенцијом, темељном стручном спремом, светским образовањем и ревносним вршењем свештене своје службе одликују. Осим тога, покојник беше чувен са своје нроповедничке способности и вештине, коју је он све до смрти своје марљиво неговао и усавршавао, тако, да је након њега остало у рукописима оригиналних и прерађених нроповеди толико, да би једва стало и у четир иовеће свеске, и које покојник ли из скромности своје није штампао и на јавност издао. У церемонијалном вршењу наших црквених обреда *) Да Сисмо могли у овој рубрици достојно испратити на онај свет сваког тгреминулог свештеника, молимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да нанишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн.

уживао је, те због тога свака служба његова беше свечана и импозантна. — Политичне покрете радо је пратио, али се јавно никада не хтеде истицати из начела, што је као свештеник хтео са свима у љубави да живи. Љубазно и учтиво његово понашање стекло мујеоппггу љубав, ношговање и уважавање, што се најбоље могло видети при погребу његовом, на ком присуствоваше мноштво његових поштовалаца без разлике вере и народности, стања. и сталежа. Родио се у Суботици 23. ®ебр. 1815. год. Родитељи му беху угледни грађани и трговци Атанасија и Катарина рођ. Лудајићева. Основне школе и гимназију свршиоје у месгу, мађарско право у Кежмарку и Еперјешу, а богословију у Ср. Карловци. 1838. године ожени се са ћери тадањег Вел. Бечкеречког проте Пере Цветковића, исте пак године лицем на Божић митрополит Ст. Станковпћ рукоположи га у Ср. Карловци за свепггеника, и као такав оде тасту свом у В. Бечкерек за капелана, где је нровео 9 година. По том га тадањи енискон темишварски, Пантелејмон Живковић — који га је, са ревносног вршења свештене своје службе и проповедничке вештине год. 1848. одликовао црвеним појасом у својству протоир. наместника, пошље за администратора у Црњу, где је до 1853. год. био, када га је суботичка општина за пароха свога једногласно изабрала; и од то доба па све до смрти своје делао је у општини суботичкој на опште задовољство. Више од 30 година делао је и као катихета у нросветним заводима овдашњнм, где се као мирљив поборник хришћанске науке и морала одликовао. Пре седам година на сопствену жељу додели му преч. консисторија личнога спомоћника. — Год. 1888. лицем на Божић као на дан, када му се навршило 50 година службовања, држао ј е свечан јубилеј, којом приликом је од свију попгговалаца његових срдачно поздрављен био. — Након себе оставио је троје неутешене деце, два сина: Дра Ђорђа РадиИ«, чувеног поборника пољопривреде. познатог српског књижевника и проФесора; даље доктора целокупне медицине Перу Радића, чувеног специјалисту у зубннм болестима; једну кћер Катицу, и петоро унучади — Погреб нокојников обављен је на н?јсвечанији начин. У четвртак т. ј. 26 септембра у 9 сахата пре подне свештенство пренело је тело покојниково из дома његова у цркву. Пре опела свршена је св, , литургија, на којој се о причастному овдашњи