Srpski sion

О тр . 670.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 41.

капелан Светозар ДимитријевиИ опрости у некоиико речи са покојником После свете литур гије отпочело се тужно али свечано опело, на ком је одмах после другог евангелија високопречасни гос. арошн Љубомир КуаусаревиИ изговорио дивно, пуно хришћанске утехе надгробно слово, изговорио га је тако осетљиво, с таким саучешћем, да је сваки, слушајући га, мелема у тузи за в-'ликим губитком наћи могао. По опелу, понесе тело покојниково вечној кући уз тужну песму великог канона евештенство, а за тим носише га на изменце одборници и трговди овдашњи. Спровод овај жалосни цратише: школска омладина са наставнидима њиовима; нравославна местна општина са председником г Милом Милосављевићем на челу јој, разне корпорације и представници појединих местних власти и звања, и мноштво верних, покојникових пријатеља, нознаника и поштовалаца. Овдашња сри. певачка дружина складним и уумилним нојањем, како о св. литургији и опелу тако и нутем до гроба увеличаваше ову тужну свечаност. — Као врлом свештенику, искреном цријатељу, узоритом оцу, у вељој жалости нашој вапијемо ми : лака ти, оче, црна земља била и вечита успомена међу нама ! У Субошици 30. септ. 1891. год. с. РАСПИС НАГРАДА. „Матица Српска" расиисује из задужбине Јована ОсшојиИа и жене му Терезије ро1). Зозукове за годину 1892. награду од 50 дучата за дело: „Историја ернске школе у аустроугарској монархији." Уједно се наномиње, да су из ове задужбине с роком до 31. декембра 1891. расписане ове награде: 1. Историја српске књижевности, за школу. — Награда 100 дуката. 2. Историја Срба у Угарској од најстаријих времена до данас. — Награда 100 дуката. 3. Расправа о Буњевцима, за „Летонис." Награда 100 дуката. 4. Понуларна естетика за одраелије Српкиње. — Награда 50 дуката. ДелI на раснисане награде не могу писци шиљати цод својим именом, нсго ваља да метну на дела своја какав натпис или знак. Име, презиме, карактер и месго, где станује писац, ваља у особитом писму написати, писмо запе

чатити и обележити га оним исгим натнисом или знаком, који је с поља на самом делу. Само ће се она писма отворити, на којима је исти натнис или знак, који се налазе и на делима, којима се награда досуди Остала ће се писма спалити. Рукуниси се не враћају. Награда се издаје тек онда, кад нисац поднесе дело наштампано, осим ако с „Матицом о томе што друго не уговори. Награда се губи, ако писац не изда дело своје на свет за годину дана а међу тим није што друго уговорио. Писац је дужан од свог награђеног дела, кад из пггамне изађе, усгуиити „Матици" 25 комада. Награђене расправе штамнлју се најпре у „Летопису," а после остаје право и писцу и „Матици", да их могу прешгампати и посебице. Из главне скупштине „Матице Сриске", у Новоме Саду 11 ('23 ) и 2. (24 ) септембра 1891. Нредседник „Матице Срдске : Милош Димитријеви!, с. р. кр. саветник. А. Хаџиб, с. р. секретар. Н0В2 К&ИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване ииеце, уредништва српских листова и издаваче књига да нам своја издања на жр иказ достављају. Молимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу ) — Драга, Даница, Реоа Уеш)м р ни својих дав но преминулих, увијек драгих сестара: ј Јелене, ј Хрисшине и ј- Нашалије, нриказује три листка, три сува но врелом брагском сузом орошена листића ова драшац Јован, у иночтву наречени Иларион. Сарајево, штамна земаљске шгампарије 1891. — Стр. 16. — Ову занимљиву историјску расираву приопћиоје г. архимандрит Иларион Руварац у „Гласнику земаљског музеја у Босни и Херцеговинн ," књига III. год. 1891, одакле је засебно одшампана. — „Банаћанин," Под тим натнисом почео је од 1. октобра о. г. да излази у В. Кикинди нов српски лист, који је намењен просвети, привреди и забави. Излази сваке недеље. Цена му је 4 Фор. на годину. Власвик и издавалац је књижара Јована Радака. Уредник му је Ј. Радак.