Srpski sion

Б р . 42.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 683.

јале себи свјетску власт и независан положај. По нашему схваћању, положај пр вога енископа васионске цркве. кад се подигоше нове државе на развалинама римске империје, морале би биле обезбиједити свјетске власти, да би он могао безбрижно сазивати васионске саборе и настојати да се извршују њихови закључци, али напе не чекајући ни нових саборских одређења у ногледу извршивања за кључака васионских сабора и сазива на сабор епископа васионске цркве. ни међународних договора ради одређења његова положаја у државама, сами присво јише себи внша права у цркви и сами сгворише себи слјетску власт и међународни иоложај ; и једно и друго бијаше узуриација , за коју сад почеше и плаћати римски еписжони. Тако, узм шо нриспо добу г. Соловјева из посијанога жира ноче се развијати храстово дрво, али на то дрво прикаламише многе, несродне му гранчице тако, да је из храста постало неко ново дрво, ни најмање налик на храст; ноложен је бно темељ цркве и домаћин је предао градитељима да нродуже градњу, н гле, једна је половина градите-

л,а нром]енила нлан, те је мјесто храма сазидала дворац, који је имао надилазити својом величином и раскоши све постојеће дворове земаљских царева: усљед те промјене плана друга половина не хтједе пристати с њнма на ту градњу, већ продужн да изгради по нредложеном плану цркву Христову. Ево нравог узрока раздиибе западне и источне цркве — измјена божанственога плана од стране занадних, а никако није сепаратизам источних хриш ћана, као што тумачи г. Соловјев у сво јој нричи (1 п 1 г . ра^ 1 ^X1— VI.) Мп смо увјерени, да ће с папизмом бити оно исто, што бнва са сваким садом „егож( ие насади оцж нег.еснми," — т. ј. он ће се искоријенити у одређено вријеме. У својој „Окружној Посланици" источни патрпјарси пишу: „Између јереси, које распрострапише Бог зна како по већем дијелу васионе, бијаше негда аријанство, а сад је — иаисшво Али и ово последње (као и нрво, кога је већ са свим нестало) премда је до данас још моћно. не ће се моћи одржати до краја. већ ће иасти и нестаги га н кмГи гл<$с% небеснкш козглдситж IV неллх: низложсна." (Апок. 12. 10.)

(Наставиће се.)

Б Е Л Е Ш К Е. — (Састанак св. Архијерејског Синода). Св. архијерејски Синод отворен је у недељу 13. (25.) октобра о г. прописаним свечаним начпном. Присутни су били сви архијереји наше нравославне сри. митрополије карловачке и то: Његова Светост Патријарх Георгије БранковиИ, преузвишени и високонреосвећени еиискон будимски Арсеније СтојковиИ високоиреосвећени епискон пршачки Некшарије Димишријеви,% и високопреосвећени епископ пакрачки Мирон Николић. Његова Преузвишеност 1'. краљ. аовереник бароп Фе дор Николи% , донраћен двојицом енископа, дошао је са својим секретарем г. Душаном ■ЈорговиИем, у пуној гали у синодалну дворану, па је изјавпо : да је Његово ц^.р

ско н краљевско ап. Величанство благово лело узети на нревишње знање, да ће епископски синод српске митрополије 13. октобра своја саветовања да иродужи. Кр. новереник изразио је жељу, да синодална радња буде у еваком ногледу уснешна. За тим је Његова Светосг натријарх Георгије нзговорио ову беседу : „Ваша Преузвишеност! У поданичком страхопоштовању усуђујем се изјавити своје сабраће епискона најдубљу благода[)ност Његовом ц. и ан кр. Величанству за нревишњу владарску милосг, којом је Његово Величанство дозволити благоиз волело, да се архпјерејски смнод нравославне српске митроиолије на данашњи даи нод мојим нрсдседништвом саетати и