Srpski sion

Б р . 42.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 685.

штампа своје чувено дело „Орбијанка " Ту је походио университет, предао се студирању и нознао се са многим немачким књижевницима, као: Гримом, Хердером, Уландом, Гете-ом, ТалФИ -јевом итд. Год. 1827. отишао је у Црну Гору, где је био учитељ владици Раду, иотоњем славном кнезу и неснику Петру Петровићу Његушу. Године 1780 вратио се у Србију, те је добио службу. Год. 1837 издао је у Липисци више дела својих. Год. 1838. оженио се Маријом Поповићевом, која је најбоље знала тумачити његове песме и коју је с тога назвао „пунктаторком." Сима Милутиновић пиеао је много, бавио се и лирским, епским и драмским песништвом ; писао је и историју и скупљао народне несме. Главна су му дела: „Србијанка," „Зорица," „Дика Црногорска," „Историја Црне Горе," „Историја Србије," „Тројесестарство," „Троје*)ратство," трагедија „Обилић" игд. Сима Милутиновић био је генијалан песник, али му песнички створови у своје време нису нашли достојна уважења, јер му је песништво нагињало више тадвшњем класицизму. Он се истина трудио да се приближи и народном песништву, али то није постигао. А ијезикму је био чудноват и доста неразумљив због силних скованих речи. Његова радња носи на себи обележје неког прелазног стања у кгБижевности нашој. — Сима Милутиновић преминуо је у Београду 30. децембра 1847. — Нека је слава и вечна успомена дичном песнику Сими Милутиновићу Сарајлији ! — (Споменик дру Божидару Петрановић.у.) Задарски „ Сраски Глас" јавља ово : „У Шибенику, у онамошњем православном гробљу, подигнут је и иотпуно довршен споменик покојном нашем родољубу и жњижевнику Божидару Петрановићу, народнијем прилозима. Ове прилоге, као што је познато, купио је нарочиго одбор у Задру, и то за пренос костију покојног нашег Божидара из Млетака у мјесто његова рођења, и за сиоменик Пренос је извршен и сад је готов такођер споменик, са новцем, што је од преноса иретекао. Споменик је, према срествима, лијеп и врло укусан. На каменом подножју подиже се пирамида, наоколо изрезанијем шарама украшена и окићена. Над пирамидом је крст. У иирамиди утиснута је мермерна плоча и на њој се чита овај натпис: „Српском научењаку, жарком родољубу Дру Божидару ПешрановиИу — Народ. П. МОСССБХХ1У." — Тако је наш иарод учинио достојну част своме књижевнику и себи самом.

Покојни Божидар Петрановић заслужио је ово нризнање Онјенајирије „ Сраско- Далмашински јем Алманахол( ," па послије „ Магазином " први у Далмацији. почео писати српске књиге за народ, стао ширити просвјету и будити српску народну свијест. Он је расправом о „Вогумилима " и другијем дјелима заузео лијепо мјесто у сриској књижевности. Учинио је много у опће за народно пренорођење и за напредак у Далмацији, јер је преводио законике, нисао напутке за судбену струку у нашем народном језику, те тако уклонио прве препоне, које су увијек најтеже у судовима и унрави, гдје .је у оно доба искључиво владао талијански језик. За маого година, па све до своје смрти, био је предсједник „Далматинске Матица," а за његова предсједниковања „Матице" се подигла и онда је цвјетала, јер се радило и јер су се издавале књиге корисне за народ. Тако је име покојног Божидара скончанс са народнијем препородом у Далмацији. Али сав Србин у души, он је највише задужио српски народ. Народ му је указао своју благодарност и тијем себп самом учлнио част, јер се именом „народ" само онај народ може звати, који зна цијенити, који зна благодаран бити својијем добротворима " —

Ч И Т 7 Л> I*) (-ј- Архималдрит Јеротеј Ковачевић). Добили смо ову смршну објаву : „Данас 26. сентем бра о. г. у 3 сата по подне, у 76-ој години живота, хришћански утјешена и с Богом измирена, позвао је Свевишњи вјернога слугу Својега пред суд вјечне правде, Своје н г сшојашеља манасшира Јеротеја Новачеви&а архимандриша ■ мишрофора, егзарха за еиархијске манасшире, иочаснога члана Еаискоаске Консисшорије задарске, члана утемељача сирото-удовичке закладе, члана Матице Далматинске итд. Земни остатци опће љубљенога и незаборављенога покојника онојаће се у свето-арханђелском манастиру Крци у суботу 28. септ. у 9 сати прије подне, и предати по том мајци земљи у нарочитој гробници братскога гробља. У Манасширу Крг^и 26 септ. 1891. — Брашсшво свешоарханђелске Обишељи Крчке." *) Да бисмо могли у овој рубрици достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, модимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне елучајеве, који се догоде, и да нанишу по ко.ју реч из живота дотичног покојника.