Srpski sion

Стр. 686

„СРПСКИ СИОН."

бр. 42

Задарски „Сриски Глас и пише о врлом по којнику ово : „Родио се у Шибенику. У свом мјесту рођења учио је основне школе и богословију У богословију ушао је без велике нринраве, а богословија је уређена била на старинску. Али што у школи није могао стећи, допунио је он сам учењем, читањем. У његовој соби на ње говом столу, увијек се налазила расклопљена књига. На другом сголу наннзане су биле новине, ноучне и политичне, што је он примао. „За. млађијех година служио је на парохији, обишао је неке манастире, док се сгално уставио у манастиру Крци. Ту је на дуго био унравитељ, док га године нијесу савладале. Али увијек до своје смрти био је он морална глава био старјешина и домаћин, био „господин", како су га сви звали у манасгиру, и сви они, који су к манастиру приступали. „Вио је прави говорник, слаткорјечив, неис црпан. Говорник на сваком мјесту У манастиру Крци, кад се о св Арханђелу или о св. Сави, српском нросветитељу, хиљаде душа разнога стал^жа слеже; у малој сеоској цркви, као и у градској Био је говорник на збору сеоском и на политичком састанку, као и у сабору. Свуда је он знао ногодити прави гон, ударити у ираву жицу; знао је нодићи, занијети, укријепити. „Био ,је и он но сред наше нолитичке борбе. Биран је у сабор два иута, а једном га је сабор бирао у царевишко вијеће. „0 његовом политичком програму немамо шта говорити, кад се сам каже. Син народни, иа народни учитељ и свешгеник, био је с народом и пред народом, како су захтијевале народне нотребе и тежње „Има још толико лијепијех успомена из његова живога. Године 18н7 иша" је на славенску етнограФСку изложбу у Москву. Међу осталијем из Далмације био је с њим нокојни гроФ Иле Јанковић и Хрват пон Данило „Али име архимандрита Ковачевића највише је скопчано с манастиром Крком. и с њим ће у предању остати. Задужбина је то народна, еветиња народна, уточиште сиромаху, отворена кућа путнику и намјернику. Народ врви даром и поклоном, народ и свијет опет односи. Гостољубл.е калуђерско познато је. Ко је к манасти-

ру прилазио, свак се хвалио. Нико није нитан, како се крсти и како мисли. Свак је примљен усрдно и угошћен. А дочек сваки и гозбу за чињала је љубазност архимандрита Ковачевића, Знао је дочекати и исиратити, као нико други, и тежака, и трговца и научењака, као што се знао држати у колиби, у господском двору и у најФинијем салону. Тако је и ријеч, и књига, и новина нронијела по свијету име ове српске задужбине и њезину зн-гменитост. 0 свештенику Ковачевићу можемо само ноновити нрву ријеч: био је углед правог свештеничког нонашања у сваком погледу. С тога је био у свештенству морална снага. Под старост одликовао га је владика Милаш и именовао егзархом далматинскијех манастира. „Није нам више старца архимандрита. Али име, успомена и лијена дјела не умиру, Нека нам свијем и од сад буде узор!" Најпосле саопштава „ Сраски Глас " још и ово : „Из Кисшања нам јављају, да је у суботу 28.септембра свечано тужним начином обављено опело и спровод пок. настојатеља свето-ар ханђелског манастира Крке. архимандрита Јеротеја Ковачевића, са једанаест свештеника, у ирисуству свих ц. кр. власти и нредставништва нолитичке општине вароши Кистања, свијех Ср ба Кистањаца и многобројнога народа из околине. На свршетку опела, у име братства, опростио се са незаборављеним покојником и духовним старешином, са узор-свештеником и на родним родољубом, високонречасни архимандрит консисторијални г. Досишије ЈовиИ. Тужна ријеч његова дирнула је до дна срца све присутне слушаоце и у сваком је изазвала сузу на око. Земни остатци опће љубљенога иокојника предани су били матери земљи у нарочитој гро бници братскога гробља. — Православна јепархија далматинска губи у нокојнику једног од најодличнијих својих чланова, српски народ у кршној Буковици свога дичног наставлика у вјери православној и народности срнској, манастири наши једног од најноузданијих својих стубова, а брагство манастира Крке узор-старјешину, доброга оца, мудрога савјегника и искреног нријатеља. Буди праху драгог покојника црна земља лака и трајан његов спомен међу нами !"