Srpski sion

„СРПСКИ С1Г0П."

Стр . о и

листу: п Иеие ТЈп§аг18сће 8 с ћ и 12 е Н и п . Многе чланке етнолошког, аемл.оппеног и природопиеног садржаја писао је у немачким часописима: ,,6 I о \> иа" и „I) јс N а 1иг". Обрадио је за немачку омладинууШрајберовој библиотеци причу о Краљевићу Марку под натписом: „Магко <1 ег 8ег1з18сће Кбп1 §88оћп". — Миоге кп.пжевне одене и рсФерате писао је у „Летопиеу Матице Српске", и у лисговима: „Јавору", „Српској Зори", „Вечерњачи", „Вршљану" н „Стражилову"; у тим листовима изишло је и доста поучних чланака његових из природних наука, а осим тога још и у „Босанској Вили", „'/Кенском Свету", „Тежаку" и у неким календарима. — Своја самоетална испитивања иа.пољу природних наука износио је у „Гласнику срп. ученог Друиттва" и у „.Тетопису" матичииом. Многи од тих врсних радова прештампавани су у засебне књиге, а неки су изишли и у немачким и мађарским етручним часописима.— Године 1887. издао је дело: „Пијаћа вода", које једобило од „Матице српске" награду од 50 дуката. Проптле годпне досудила му је „Матица српска" награду од 100 дуката нз Фонда Остојићева за спис: „Земље у Вачкој са земљорадничког гледпптта". Српска кр. академија издала је у свом органу „Г.тасу" његову расправу: „Артескп буиари у Сомбору". — У четири свеске „Књига за народ", што их издаје „Матица српска" из задужбине Петра Коњевића, изишли су ови његови списи: „0 муњи и грому"; „Како се негује свилена буба"; „0 познавању земље" п „0 поправл.ан.у земље". — Написао је још и ове школске књиге: „Нове мере у Ау Стро -У г ар ској"; „Наука о геометриј ским облицима"; „ 0 с н о в и ф и з и к е"; „ X е м и ј а з а с р е д њ е школе"; „Човечиј е тело ињегова н ег а"; „Кућарство"; п „С вил арств о". Смрћу Мите Петровића претрпела је наша школа и књижевност велики губитак, који се не Ке лако накнадити. Радња његова била је и У нашем и страном свету ирипозната. Са свог ј стручног знања и књижевне врсноће био ј« на све стране одликован. Тако је он био: члан књижсвног одељења „Матице српске", 1 дописни члан српске кр. академије у Бе^раду, нрави члан хрватског иедагогијско-књшкевног збора у Загребу, члан српског ученог друштва и срп. по• ! 'Опривредног друштва у Београду, п члан народописиог музеја у Лајпцигу. Био је подпрсд-

седник српске црквене општине сомборске. Биран је у два маха за иосланика на српски народно-црквени сабор, и то: године 1881 изабралогајеПанчево, а г. 1890 ковннски срез. Као саборски поеланпк бпо јс пзабран за члана одбора петнаееторице. Пека је слава неумориом српстсом књижевппку и нас-тавнику Митн Петровићу! Нека му је сг.етла и вечиа успомсна!

II 0 3 II В. Кад ,јс оно годннс 1439. турска сила од 40.000 војника а из Смедерева навалила на блажене претке иаше, који су као верна погранична стража домовпне, бранили град Ковпн (Ке^уе) према Смедереву на десној обали Дунава, јуначки нретци наши не могоше да одоле ужасној спли, не одбранише града, но се растурише из њега на еве страие, а Турцп прихватише град Ковин, разорише и попалише сву варош око њега. 1 ) Видећи краљ Владислав I. јуначку невол.у својих ковннских Срба, дозволи им повластицом од 10. окт. 1440. год., да се могу населити па чепељској ади ниже Будима, а на оном иустом месту, где је стајао још само храм посвећен некада св. Аврааму патрпјарху; дарова им краљ у властитост ораће земље, ливаде п воде, 2 ) а Срби назваше ову своју насеобину и опет Ковнном, подигоше ту вслељепни храм од самог тссаног камена н храму са истока иопсШе одвојено звоннк, ноји их служаше неких 260 година. Године 1756. узвисише ковински Срби овај свој звоник опет тесаним каменом још са тринаест хвати, поклопише га за невољу шиндром, а након других 39 година по томе, покрише вити звоник храма свога белим лимом. Но шта јс на овоме свету трајно и вечно? Буре што су вековима бесниле преко чепељскс аде и Српског Ковииа, обраиише и пореметнше и ову стару и лепу грађевину наших побожннх Ј ) У1а(И.ч1аи81)е1 6га(1аНип§апае е!с. Еех.. .'ТЈтуеш Сп г е8 е* ћо8рК;е8 орр1(И по8(:г1 Кбт1еп818 пипс ргор!ег ше(ит е( Согт1(31пет 8аеУ1881тогит Тигсогит... цт сит уаНЛа 1р80гит ро(;еп(ла раг{зз по84га8 1п&поге8 е(; 1р8ит оррМит пов^гит Кб^1еп8е 8и1ип1гагеп(: \ г а8(:а1 ;иг1, ДезегЉ ргоргНз 18рогит ћаћИ.асиНб сит 1Љепз... рег с11уег8а8 Ке§п1 поз1:г1 раг1е8 ргосе(1епс1о е! аиђ (;есв8 аНогит сНуа^агкЈо... Ба(;ит Вш1ае 111 &8(;о ЈоверМ 81ерћап1 Ее§18 Аппо Вотт11440. (Оригинал у архиви сриеко-ковинске варопш.) 2 ) N08 У1а(Нз1аиа Ве1 вгаНа Нппдапае е4с. Кех... Рк1е1е.ч поз1 ;г1 Еа8с1ап1 аНаз 111 оррМо по8(;го Ке\У1... соттогап(;е8, а 8аеуЈ8 Тигс.13 ... пивегаМШег Ги^аИ ... ппзепсоггШег ћапс дгаИат сопсе(Нти8 е(; &си1(;а1ет, и4 1р81 счт еогпт ихогјћиа е(; ргоНћиз т 1п8и1а по8(:га СћереНп с[иос1ат (ЈезегЈо 1осо ргоре е( сћ'ситсп'са ^иагкЗат Есс1е81ат 111 ћопогет ЗапсН АћгаћаиП {сик1а(;ат и1н е! апН^иИиз уШа Лиззе сНслШг (1езсепДеге, сопзЈгисИз^ие е1 аесНКсаИз зНи ТЈопнћиб е! Наћј1асиН8, 11>1с1ет зић ННз ЕЉегЈаНћиз срићиз т (Нс1о орр1(1о Кеи г 1... и81 1'иегипГ. тогаг1 Теггаз^ие, Рга4а ас ачиаз . . . роазМеге уа1еап(; а(^ие ро88ш(; Г>а(;ит Ви(1ае ГегЈа 8есип(1а ргохјта роз!. 1'еб1ит 8. Ргапсјзс! Соп&ббопб Аппо Пш 14 40. (Оригинал се чува у архиви српско ковинске варопш.)