Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ 1ИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. еа иимпИк ештег еаиаа. Бласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. —Уредницп : СЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВА ПЕТРОВИЋ, ^ НОБОМ САДУ 2Г>. ЈАНУАРА 1892. ЦЕЉ И ПОТРЕБА УДРУЖЕЊА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРАВОСЛ. СРПСКОГ СВЕШТЕНСТВА у митрополији карловачкој. Потреба је та очигледна, као што је и цел> удружењу узвишеиа. 1Со је на чисто са цел.у удружења свештеничког, на чи.ето је и са иотребоч. Це.в диктира иотребу. А која је то цељ и какав јој је смер? Кад иодижемо свој глас ради удружеп.а и организаццје пашега свештенства, једина је це.г> пред очима наншм: омогућити н зај амчатн 111то у спепгниј е врнтењ е евештеничке иам 'службе и мисије. Један је смер на нишану наших мисли и жеља: ирославити цркву, користити народу удруженим силама и организованим деловањем његовог свештенства, а тиме испунити и натрпо т с к у д у ж н о с т њ е г о в у. То је це.в, то је смер удружењу саеиттеничком. Тако бар ми мислимо. Свештенство је наите у службп Хрпстовој, ал' п у службн парода; Христове

^^^^исао о удружењу и организацији к^рнашега свештснства избијала је ви* ** ше пута, а тежтва, да се та мнсао п оствари, истицила се ио који пут и у тнтампи, а још чешће у протопресвитератским зборовима и личном договору свештеника. Па и ако се значај удружења појмио и проценио, а тежња за удружеп.ем често осетила, инак су сви ти иојави, у којима избијаше мисао и тежња за удружењем, иаличили више на искру иод о.цилом момента, него на израз одлучности п истрајностп, којом се таква мисао и тежња остваруј е. Немамо воље, а и не треба да иснитујемо узроке, зашто је то тако бпло. алн морамо н сад нагласити, да није узрок, што свештенство пе би било увереио о нотреби свога удружења п организације.