Srpski sion

Б р. 10.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 153.

хрватског сабора од 28. јануара 1881., свештеници имају право бирати градско заступство, без обзира на нлаћање пореза, и могу за заступнике изабрани бити, но по §. 38. 3) истог закона, ие морају се примити избора. III. У место §. 26. XXI. зак. чл. угарског сабора од 1886. год., важи за Хрватску §. 9. закона хрватског сабора од 5. Фебруара 1886., по коме се при саставл.ан.у листина најјачих норезовпнка, и свештеницима рачуна иорез двоструко, а по §. 13. и свештеници су бирачи а могу изабрани бити за чланове жупанијске скунштине, без обзира на плаћаље нореза, ако већ нису по §. 9. као најјачи норезовници скупштинари. IV. У место §. 9. XXX. зак. чл. угарског сабора од 1874. год., важи за Хрватску закоп хрватског сабора од 15. јула 1881. и 29. августа 1888. год., и по §. §. 5. Ш. (1) и 6. 1к. 1 >). имају и свештеници нраво бирати народне посланике за земаљски сабор и у градовима, где се непосредно бирају носланици, и у изборним котарима, где се посредно бирају, и то без обзира на нлаћаље пореза, и могу за заступнике изабрани бити. V. У место §. 9. XXVIII. зак. чл. угарског сабора од 1876. важи за Хрватску закон хрватског сабора од 31. октобра 1888., и по §. 175. и свештеници су чланови општинског школског одбора у јавним пучким школама, а где их од једне вероисповести има више, имеиује духовна власт једнога од њих за члана. VI. XIV. зак. чл. угарског сабора од 1876. год. и §. 13. V. зак. чл. угарског сабора од 1878. год., не важи за свештенство у Хрватској. VII. У место §. 1. XXXI. зак. чл. угарског сабора од 1876. год. (биће да је исти зак. чл. замењен и за Угарску другим зак. чланком од 1876. год.), важи за Хрватску §. 4. закона хрватског сабора од 13. јануара 1883. год., по коме се свештеницима у име приватног дуга, од плате и осталих парохијских берива, може запленити само сувишак иреко 800 Фор., а но §. 5. истог закона, умировљеним свештеницима сувишак преко 500 Фор.

VIII. На основу §.138. XXII. зак. чл. угарског сабора од 1886. год.. свештеници како у Угарској, тако и у Хрватској, не плаћају на парохијску сесију онштински прирез, но само државни норез. IX. По §. 11. закона хрватског сабора од 30. аирила 1880., и у Хрватској, као и у Угарској, свештеници стичу наступом своје службе за сталне парохе завичајно право у дотичној општини. X. По §. 195. општег грађанског законика, свештеници у Хрватској не морају се примити, ако не ће, за старатеље (туторе) малолетие деце, а но §. 281. и. з. за скрбнике (кураторе) нунолетнима. XI. Свештеници у бившој војеиој Крајини, осим свештеника у градовима, имају право, да сваке године могу о свом трошку насећи из имовних шума (где их има) 40 кубичних метера дрва за гориво. Ово су преимућства или права, што их свештеници имају но државним и земаљским законима. А по одредбама и уредбама наших црквено-народних сабора, наше свештенство како у Угарској, тако и у Хрватској има ова права: XII. По §. 14. II. Б. рескрипта од 10. августа 1868. год. свештеници су ио самом своме званију чланови месне црквене скупштине, а по §. 34. II. В. и. р. пароси су и чланови месног црквеног одбора. XIII. По §. 125. школске уредбе од 6. априла 1871. год., свештеник је члан месног школског одбора вероисноведнешколе, а где их је више, црквена скунштина бира од њих једнога за члана. XIV. По §. §. 7. 20. и 39. изборног реда за наш црквено-народни сабор од 29. маја 1871., сви на пт и свештеници имају право бирати свештеничког и световног посланика у дотичном изборном месту, односно изборпом срезу. XV. §. 25. ХБ. зак. чл. угарског сабора од 1868. год. измењен је VI. зак. чланком угарског сабора од 1889. год., у коме се говори „0 обранбеној сили". По §. 31. и. з. уживају свештеници и њихови кандидати у Угарској и Хрватској следеће погодности: (Ми ћемо исти §. навести по звавичном хрватском издању, а