Srpski sion

„СРПСКИ СИОН." 1 ^

Б р. 10.

пикада не ћемо знати: кодики је број душа у целој митрополији и у појединим епархијама и парохијама. Јер оно што се до еад у нас дешавало око прибираља статистичних података о броју и кретању народа — могло нам је послужити за повод, или да се грохотом иасмејемо, или још боље: да се сити наплачемо. Ми бисмо могли навести тушта класичпих иримера којима се доказује, да се у нас статистични податци о броју народа прибирају, ие из домовнпх протокола, већ онако на сумце — из трбуха! Могли бисмо номеиути неке парохије у којима, ио матр. загшсницима, у једној години впше душа умре, ио што се роди, на ипак, ма да се ни 5 душа није у оиштину доселило — дотични свештеник исказује, да се у парохији број душа са 200 умножио илп обратно. Могли бисмо саопштити такве

статистичне податке из некојих нарохија — да не би ни најбудаластији човек могао веровати у тачност и веродостојност тих званичних нодатака, које дотични свештеници у пуној збиљи, нод парохијским печатом издају као тачне и веродостојне статистичие податке. Но све то ми остављамо на страну с тога, јер нам је те пж о да износимо на видик толи горостасну срамоту нашу —а и с тога, јер се падамо: да то у најближој* будућности пе мрке и ие сме тако остати, него ће се без сумње на боље окренути. Но пре но што би изпели нлан и начин како би се бар у будуће увело и одомаћило у нас тачно прибирање статистичних нодатака — треба најнре да изречемо праведан суд о томе: ко је крив, да све до сада нити смо знали, нити смо и могли знати, колико иас је. Но о томе у будућем завршном чланку. е се.)

ДОПУНЕ К ЧЛАНКУ:

ачиг §?ашт » ите.'

№

1- броју овога листа од ове године изашао је чланак с горњим наслоВ0М) у коме су наведена преимућства свештеннчког сталежа, и то не у онште, као што је у наслову речено, већ ноглавито свештеника у Угарској, и тек у неколико и свештеника у Троједници или Хрватској.*) Као свештеннк из Троједнице или Хрватске, где свештеници уживају нека права, што их уживају и свештеници у Угарској, а нека онет не уживају, и обратно, ради смо у овом чланчићу навести преимућства илн уираво права, јито их наши^свештеници уживају у њој, а нека од њих и у Угарској,која пису паведенау иоменутом члганку.

*) Под изразом „у опште" писац чланка је иодразумевао преимућства свештеничког сталежа у опште т. ј. без разлике вероисповести. Ми смо уваженом г. писцу ових „допуна" веома благодарни, што је изнео специјална преимућства срп. прав. свештеника у К^рловачкој митрополији, а нарочито, што је изнео општа преимућства свештеничког сталежа у Троједници, те тако својим допунама учинио, да се сад зна за преимућствч свештеничког сталежа како у Угарској тако и у Троједници. Уредн.

I. Наређење XXX. зак. чл. угарског сабора од 1879. год. важи и за наше свештенство у Хрватској. II. Наређење §. 33. XXII. зак. чл. угарског сабора од 1886. год. не важи у опште за свештенство у Хрватској, пошто у њој нема вирилских општинских заступника. У сеоским општинама бившег провинцијала (цивилној Хрватској), на основу §. §. 8. Ш. с) п 29. XVI. зак. чл. хрватског сабора од 1870. свештеници имају нраво бирати општински одбор, а могу за одборнике изабрани бити, ако поседују бар 20 кат. јутара земље (ма и парохијске сесије). А у сеоским онштииама бивше војене Крајине, на основу §. 5. реда за општине од 8. јуна 1871. год., свештеиици имају право бирати општииско згступство, и могу за заступнике изабрани бити, без обзира, да л' носедују што нлп не. У градовима пак целе Хрватске, на основу §. §. 22. 2) Ш. а) и 25. закона