Srpski sion

Б р . 30.

„СРПСКМ СИОН."

Стр. 503.

када се ученици спремају за приступање светоме причешћу. в.) Вежбање у читању и разумевању дрквеио-словенеком. За читање уибтребљава се књига: „Псалтир за унотребленије в народних училишчах устројени." У овом разреду читају се особито исалми: 1. 8. 12. 13. 14. 18. 22. 23. 29. 33. 41. 45." 47. 48. 50. 64. 84. 90. 91. 102. 103. 109. 110. 111. 113. 115. 121. 123. 124. 125. 127. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 140 145. и 148. За вежбање у разумевању унотребљава се: „Спомоћна књига за разјанш.авање дрквеног појања." Из ове књиге читају се све оне духовне песме ; (Наота

које се у овом разреду иојати уче. Значење ових иесама учи се такође из дотичне књиге. На каталогу у недељне и нразничне дане читају се апостоли и евангелија.еа разјашњељем но књизи: „АпосТоли и Еваигелија у недељне и празничне дапе иреко године с иреводом блаженоупокојеног Еиискоиа Платона Атанацковића". ПОВТОРНА ШКОЛА. Понављање молитава. Читање: Библијских повести Повога Завета, и тумачење недељних и празничних Апостола и Евангелија, све на темељу горе означених књига. иће се.)

НЕЗВАНИ

^ §1И?1 и@гад 1м ©дош ^Шанас, када су одржани свештвнички зборови већ у свима епархијама и по свима протопресвитератима широм целе срп. прав. митрополије карловачке, данас, кад — изумајући још два протопресвитерата у пакрачкој епархији — имамо извештаје о одржаним зборовима у свима нашим протопресвитератима, данас је вредно да бацимо општи поглед на те зборове, нужно је, да сазнамо и констатујемо еФективну вредност њнхову, умесно је, да из саветовања и укупнога рада тих парцнјалних зборова нзвучемо општу поуку и закључак, те да се тим крајњим резултатима што више користимо при послу око остварења ошитег свештеничког удружења. Но, кад хоћемо у опште да окарактеришемо одржане свештеничке зборове, да срачунамо вредност њихову и да се поучимо закључцима њиховима — имамо иешто предходно да напоменемо. Ко је год пратио н читао у овоме листу извештаје о одржаним свештеничким зборовима, могао је приметпти, да је у тим извештајима било говора већином само о начелном становиштву свештенства појединих нротопресвитерата према свештеничком удружењу, т. ј. било је говора само о томе: да ли се свештенство ноје-

ЧНИ ДЕ0.

ВЕ ©11111«! ИШМШ« диних протопресвитерата изјавило за удружење, или иротнв удружења — а о појединостима, о иретресу и расправи предложеног нацрта правнла за свештеничко удружење, и о томе, како да се удружење организује и оствари — што је све управо и било предмет саветовања протопресвитератских зборова — није било у овом листу иикојих подробнијих извештаја. То је дало новода многима да мисле, као да свештепство појединих нротопресвитерата није нодробније ни расирављало предложени му „нацрт правила" за организацију и остварење општег свештеничког удружења, већ да је — изјавив се с начелне стране за удружење — усвојило предложепи нацрт правила без брижљивијег претреса и расираве. У свези с тим, некоји злуради, да не речемо — злобни иосматрачи овог онштег свештеннчког нокрета трубише у јавности чак и то: да свештенетву на истим зборовима и пије била главна цел и задатак — претрес правила за удружење, већ једино то, да са зборова својих отправе ласкаве поверенице Његовој Светости г. Патријарху и иреосв. г. г. Епископима. Такови погрешни и неправилни закључци потекоше отуда, што у овоме листу, због ограниченог му простора, не могоше бити