Srpski sion

В р. 34.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 603.

рен са Назареном сваки час, ненрестано су заједно. Све нешто шушкају. Назарен из Срема — познаће иа први поглед Назарена ма из ког вијалета, по говору, понашању, и по неком знаку, који они уенама чине, чим ее састану. Обично веле, да нразнике не треба свстковати, али кад год су већи празници држе и они „молебствија". А кад им човек нребади да н они тога дана иду на молитву, изговарају се да су им гости дошли, те су принуђени. Само што ти љихови гости искључиво онда долазе, када су највећи празници наши, као Божић, Богојављен>е, свети Сава, Ускрс, Спасов дан, Духови и још некн. Гостовање особито велику улогу игра, и то зими, када је пуна кућа свачега. Но двоја троја кола гостију одлазе из места и долазе у место. Обично одседавају код имућнијих, где се имаде што загристи. Чесго таки једни гости иоједу више, пего што се потроши код наших, приликом славе крснога имена. Особито су одомаћене код 1БИХ посете зими. Данас код једног, сутра код другог. Домаћин у вече справи вечеру. Нооле вечере се ноје из „ХарФе Сионске" и чита из светога иисма, иосета бива до 11—12 сати ноћу, те, када се враћају својим кућама, сваки носи уза се мали Фењер од плеха, те осветле читав сокак На тим селима договарају се, где би се могло шта јеФтино купити, а скуно нродати, претресају шта је у чијој кући, исмевају наше обичаје и богослужење и т. д. После таког једног вечера оии све знају, шта у кога имаде у селу, чији је ланац, или кућа, свинче или марвинче на нродају, те се наш човек све крсти н чуди, од куда онај Назарен да зна шта он мисли са овом или оном својом ствари да учини, и шта он има у својој кући, а шта нема. Тиме што се госте и састају и по другим местима, знају они где се шта у кога може јеФтино добити, и у широј околини. Децу своју шаљу истина у школу, али нису бог зна какви пријатељи науке. Изгледа ми као да сматрају свето писмо за најсавршенију књигу, из које се може научити све што је човеку за живот нужно. „Све је сујета на овоме свету; овај је свет само припрема за бољи вечити живот. Нашто толике науке, доста је да човек зна читати и писати, да може знати шта свето писмо заповеда " У мојој парохијн нема ни једног од приличног броја имућних Назарена, да је своје

дете дао у страно место да бар научи стран језик. Није то нужно, по њиховом назору. Ако Бог хоће, може он и тако научити језик. Како је, апостоле у г мудрио Бог, те су наједаред почели говорити страним језицима. Кад се коме дете разболе, ретко ,ће звати и лекара. „Шта ће тај против божије воље. Још боље сада нека умре, док је мало, бар нема греха, није се још еатана увукао у његово тело. Радо и весело предајемо га у руке божије". Често ћеш чути од овог или оног Назарена, како за каквог свога брата по духу вели : „Е, он је сада близу Бога, сада да му је да умре, док још није поФалио." 5' школу још којекако шал.у децу, алп у цркву ни за живу главу. Милије им је видети евоју децу и на најгорем месту — него у цркви. Ако ћу децу њихову као катихета казнити, што су изостали од цркве, онда крв и нож на мене и на учитеља; прете, да ће узети дете из школе. — Децу па и школску радо одводе у екуиштину. Не може човек ту изаћи с њима на крај. Ако дете силом хоће у цркву, то га за то време закључају, туку, и шта не раде е њиме. Жалост је видети дечицу њихову, кад наступе нразници наши, са леним српским обичајима, како тужно извирују из авлија својих, као на пр. кад се код нас носи врбица. Православна дечнца сва изоблачена у нове хаљинице, мушко дете свако је набавило себи звонце, те са врбнцом у ручпци подражавају опој јеврејској дечици, која дочекаше Христа Спаситеља у Јерусалпму, певајући „осана благословен грјади во пмја Гоеиодње " Или кад виде црвено ускршње јаје, божићиу еламу и орахе, и т. д. Све то забрањују и ускраћују Назарени својој дечици. За време српског ропства под Турцима потурчењаци су били увек сто нута гори спрам цркве своје неголи сами Турци Исти су таки н данашњи нововерци спрам оне цркве и вере, од које су отпали. Нити сам чуо, нити видео, да је који нововерац дошао у цркву, не да се Богу помоли, него ни у којој прилици. И не знам за које би новце етупио у њу. Ако би нововерац срео укоп, за час би замакао у ма коју туђу авлију, само да не ода поштовање скидањем шешира правоелавном обреду Ако већ није у стању уклонити се у чију авлију, тада ће јогунасто под капом или шеширом проћи иоред снровода, али капе се дотаћи неће, па ма га одмах пекао.