Srpski sion

С тр . 634.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 36.

лити са мномтајну (пс. ХДУ. 13.—15.), за што мили мој у дому мом иочини грдило много?! (Јер. XI. 15.). г.) Због саблазни. Тешко ономе човеку, ирекокојега долази саблазан[ Мат. XVIII. 7.). Блажени Јероним вели: „На тебе су свештениче уирављени ногледи свију; твоја кућа. као огледало намештена, наставникје млађем. Што год ти радиш, мисли млађи, да је и њему слободно то радити. Од туда световњаци гледајући, како ти у пороцима живиш, колебају се, често и од вере отпадају, презиру црквене тајне, ие чувају се порока, не ноштују врлине, не бојесепакла, не брину се за рај." — Чујте ви, који жртве ириносите, јер је вама суд! (Осија V. 1.). д.) Због опасности за покајање „Ко виде свештеника, да хити покајању," пита св. Златоуст, па наставља: „Световњак се лако обраћа покајању; ал нема ништа теже, него исправити онога који све то зна. Ма да кад год и мисли о себи да је сћрушен, пе болн га то што је згрешио, већ жали, што јеизгубио своју славу. Рука ми дркће и сузе ми лете, кад пишем ове Јеронимове речи: Нема у свету тако грозне звери, као што је грозан свештеник, који неће да се поправи." Помагачу мој у служби Христовој! Сећај се овога чешће; бој се греха, који је опаснији од најљуће гује; сећај се, велим, овога чешће; у свему себе иодаји за углед добрих дела, у науци здравој незазорној, да онај, који ти се иротиви, нема ништа зло говорити на тебе (Тит. II. 7., 8.). IV. В Е Р А. Без вере није могуАе угодити Богу; ваља веровати, да има Бога и да илаЛа онима, који га траже (Јевр. XI. 6.). Који не верује, већ је осуђеп (Јов. III. 18.). Праведник ће од вере жив бити (Римљ. I. 17.). Вера твоја нека буде а.) јака, да својом унутрашњом силом нобећује свет и његове страхоте, претње н махнитости. б.) чврста, да не може ослабити нити се сломити. в.) жива, засведочена не мртвим писменима и реченицама, већ делима.

г.) стална, која се ни у ком положају и ни у којој прилици не мења. Јер, ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се постидети Син човечији, кад дође у слави Својој и Очштој и свстих анђела (Лука IX. 26.). д.) осназкена непрестаним веџбањем у богословским наукама. Лази на читање, утешавање и учење. на свој дар, који у теби живи и који ти је дат ио иророштву, наложењем свештеничких руку г У овоме се иоучавај, у овом стој, да се наиредак твој иокаже у свему (а Тим. IV. 13.—15.). Кад си ти одбацгш знање, и јсс Ау тебе одбацити, да ми не вршиш службе свештеничке (Осија IV. 6.). Пашти се у доброј иамери, с молитвом и богојажљивим животом. Јер има их, који хоће знања само у тој намери, да знају, а има их, који теже за знањем зато, да тим сами буду чувеии. Оно је подла радозналост, а ово је смрдљива таштина. Умење с љубављу сазидава, т. ј. богобојажљивошћу нравствени живот уздиже, утврђује, пријатпо га располаже, пита, расветљује; осећаје олакшава, крепи, одмара, утишава, мири. Побожност је корисна за свашта, имају&и обећање живота садашњега и онога, који долази (а. Тим. IV. 8.). У. ПОСЛУШНОСТ. Признајте оне, који се труде меЈју вама, и настојнике своје у Госиоду, и учитеље своје, и имајте их у озбиљној љубави (а. Солун. V. 12., 13.). Слушај свога епархијског епископа и покоравај му се, као Исус Христос Оцу, јер је писано : Дух свети иостави еиискоие, да иасу цркву Госиода иБога (Дела XX. 28.). 39. канон светих апостола заповеда ти, да без воље епискоиа свога нитттта не чиниш, а тим већма, да строго чуваш и орно извршујеш енискоиске налоге, но којима си дужан чувати се од греха у који можеш пасти рђавим тумачењем. Све чини без ви.ке и иремишљања (Филип. II. 14.). Ко се мене одриче, одриче се Онога, који ме је иослао (Лук. X. 16.). Као што јегрех идолоиоклонство, тако је и неиослушност (Цар. XV. 23.). VI. ЧИСТОЋА ДУШЕВНА. Држи себе чиста (а Тим. V. 22.), и знајуКи, да се иначе неИеш одржати, ако