Srpski sion

Б р . 44.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 753.

и петогодншњом новишицом од 100 ®ор. Како је у години 1872 и доцније до 1874. било изузетно стање у српској митроиолији, нису могле кодегије ништа чинити ради новишења у плати према државним гимназијама. Но чим је настунило рбдовно стање, колегије су, на основу §. 92 кр. Уредбе од 1868. године, поднеле молбе својим натронатима ради изједначења; ови су молбе уважили још год. 1875 и плату ироФееора у новосадској и карловачкој гнмиазији нзједначили са платом проФесорском у државним гимназијама. Патронат новосадске гимназије је већ за год. 1875. начинио предрачун, узевши у обзир и повишицу; школски Савет је препоручио ово саборском Одбору, но овај није хтео то усвојити те тако није дозначио припомоћ из клирикалног Фонда већу но до тога доба. Ма да је патронатским решењем од 9. (21.) јан. 1875. бр. 38. и 39. плата новосадским проФесорима по закону повећана, ипак у ствари није повећана до 1. јан. 1890., јер саборски одбор није никад до ове године новаца дати хтео. Од године 1875., за пуних 15 година подносиле су про®есорске колегије више пута поновне молбе и Патронатима и саборском Одбору и Министарству; нигде и никад нису одбијене биле ове молбе, свуда је и свагда решавано, да су молбе праведне и на закону основане, али проФесори до 1. јан. 1890- не дођоше ипак до своје законом одређене плате, једино због тога, што тадањи саборски Одбор није хтео тако повећани патронатски прорачун у свој узети те гимназијама субвенцију из криликалног Фонда повећати. ПроФесори на карловачкој и новосадској гимназији уживају од 1. јан. 1890. плату као и ироФесори на државним гимназијама и то карловачки као прОФесори у Хрватској а новосадски као проФесори у Угарској, али ју нису уживали пуних 15 година. Цељ брошири овој је у нрвом њеном делу, да члановнма Сабора, који ће се састати, докаже, колико су про®есори у цраву да добију повишмцу и за тих 15 година, те да се њихове молбе, управљене на Сабор иреко својих Патроната, реше једном у корист њихову, те тиме оконча овај дуги спор између колегије и пређашњег саборског Одбора. Патронат новосадске гимназије налази, да је молба основана па је препоручује Сабору на, повољно решење. Ствар је донста важна не само по проФесоре, којих се у првој линији тиче но и по цео српеки народ, јер ће Сабор тиме

ноказати, колико му је стало до своја два расадника више просвете и чувара православне вере и српске народности. Надамо се, да ће чланови идућег Сабора, потпуно ироучити разлоге, на којима и колегије и све нретпостављене власти им оснивају право на накнаду у плати од год. 1875. до г. 1890., те молбе решити по закону и по иравди а неће оставити чланове ове две колегије, да се жале на највише тело у српскоме народу и да се јадају, како их је и Сабор закинуо у знојем стеченој награди њиховој; на Сабору идућем је да поправи оно, што еаборски Одбор пуних 15 година није хтео учинити: што је праведно и на закону основано, српски народно-црквени Сабор ће праведно и решити! Решење то задовољиће зацело и проФесоре и њихове нретпостављене властн, само овде морамо додати, ако ова ствар дође нред Сабор ! Ми се чисто бојимо, да ће ова ствар и доспети до решавања, с тога топло препоручујемо садањем саборс-ком Одбору, да ју благовремено изнесе пред Сабор. Ствар се.одуговлачила доста већ, сазрела је потпуно па је треба свакојако и решити. Држимо и надамо се, да ће ова ствар тим пре изнети се пред идући Сабор, што и само министарство, решењем својим од 1888. тражи, да се изнесе на расправу пред први Сабор, који сазван буде. Други део брошире говори о мировини народно-црквених чиновника и проФесора. 0 овој ствари је у последње време много писано и расправљано и зацело ће и њу Сабор решити, но да то решење и „Мировинска Уредба" што потпуније и боље испадне, проФесорске колегије нашле су, да би се могле неке промене учинитп у „Уредби,". па то и износе овим путем пред Сабор. Кад знамо, да више очију више виде, радовати се морамо, што су колегије притекле саме својом иницијативом у помоћ истина саборском Одбору али тиме и одбору петнаесторице, који је усвојио предлог саборског Одбора за „Мировинску Уредбу" са неким изменама као свој предлог, Измене су већином стилистичке а иду на то, да „Уредба" буде што јаснија, и зацело се могу у обзир узети при решавању ове ствари. Трећи део књиге односи се на предлог саборског Одбора, који садржи правила, којима ће се од сад управљати срнске гимназије у Карловцих и у Новом Саду. Овај део ушао је у предлозима саборског одбора петЕтесторнце у