Srpski sion

С тр . 754.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 44.

„Закон о источно-православним сриским школама и заводима" у одсек други главу ирву §. §. 16\ до 173. Да ли је одбор петнаесторице усвојио нотпуно иредлог саборског Одбора или ие, не мења ствар нпшта, главно је ; што колегије у лепој намери, да предлог буде што потпунији, јаснији и од веће користи по развитак гимназија, подносе од своје стране потпун предлог за устројство гимиазија, који се доста не слаже са првом главом другога одсека „Закона", али који је свестранији и на сопственом искуству осиован и уз то у склад доведен са законом за државне гимназије и средње школе. Велика је штета, што књига ова није штампана још раније, те да се разаслала свима члановима одбора нетнаесторице, да ироуче овај део пре но што донесу предлог свој ; међу тим није ни данас још допкан; још се даде унети у „Закон" све ; што је добро и што на то иде, да српске гимназије што више одговоре великом задатку своме. Како нам се чини ирва глава другога од-

сека „Закона" §. §. 165 до 173. доста је непотиуна и слабо израђена; нека је дакле саборским члановима препоручено, да проуче предлог нроФесора са обе гимназије па да се што боља уредба донесе и за гимназије; карловачку н новосадску. Особпто преиоручујемо ово реФеренту саборскога одбора петнаесторнце. Још ће једну важну ствар имати Сабор да реши, о којој истина није спомена у брошири али се тиче новосадске гимназије, то је наиме дозиђивање и нреоправљање здања, у које је сада смештена новосадска гимназија. Већ је дуже време, како државна власт иште, да се рашире просторије и допуне још, јер је сада места врло мало. Патронат гимназиски снравио је и план и предрачун за преоправљање и дозиђивање, па се обраћа Сабору, да потребну своту за тај рад подмири. Ни помислити не смемо, да не ће Сабор изићи радо на сусрет гимназиском Патронату те тражену своту дозначити. С -

РЕЧ И ДЕЛО У ОДБРАНИ АВТОНОМИЈЕ.

Жеђу општинама, којиМа се „„у обрани „народно" црквене автономије'" 1 предлог одбора петнаесторице привиђа као врло „мутан облак" „на обзорју јавног сриско-народног (а за црквени? Ко би се још брпнуо!) живота", као „нож засечужила „народне" своје автономије и — егзистенције," јесте и Стари Бечеј. И он је сазвао „митинг, ради обране наиаднутих народ. цркв. ирава." На томе „митингу" иала је крупна реч у обрану „народне" автономије. Светао образ свакоме, који у истину брани народ. цркв. автономију. Ал' не језиком, него — делима. А како Стари Бечеј делима брани автономију? Одговор нам даје извештај септембарске седнице админ. одбора епархије бачке у 42. бр овога листа. У њему пише и ово: „Два рекурса цркв. општине старо-бечејеке, унрављена на вис. министарство против две одлуке Саборског Одбора, иовраћена су цркв. општини, да их — ако јој је воља — она сама поднесе вис. министарству, јер админ. одборује само саборски одб о р н а ј в и ш а п р и з и в н а о б л а с т."

Дакле Стари Бечеј, који на „митингу" крупне речи просипа у одбрану автономије, својим рекурсима — дакле д е л и м а — изиграва и игнорује автономију, издаје ју државној власти, јер против решења највишег уиравног автономног органа ирибегава министарству. Питамо ми дакле: ко вређа, ко не решнектује, ко игнорује и ко и.зиграва нашу автономију? Стари Бечеј или нредлог одбора петнаесторице, у којем су §. §. 3. 6 8. 9. 217. 225. 233. 239. 249. 256? и т д. Ко увлачи ингеренцију државне власти у ту автономију, којојдаје „одсудног утицаја у свачему"? Ко даје „прву карику" у руке државној власти ? Стари Бечеј или предлог одбора 15-рице, у којем су горњи §.§. ? Изволите одговорити, а ми ево отворено кажемо, да је Стари Бечеј својим рекурсима против саборског Одбора на министарство починио издајство автономије, нанео бруку српском нам автопомном образу. Такво издајство и такву бруку учиниле су још неке општнне, на и — Нови Сад у свој^ време. Све те општине могу „митинге" сазвати,