Srpski sion

С тр . 746.

дигла вика против предлога за „уетав" наше митрополије нре но што је иредлог за тај устав и обиародован. Некоји наши родољуби, нре но што су и вндели тај устав, осудише га у јавности пајжешће. У пекојим општинама вође пародие почеше бунити парод, те сазивати зборове и митинге — а многи и од самих вођа нису ни словца прочитали из тога устава. Они, који су некад најжешће осуђивали, што се прост парод увлачи у пресуђивање ствари, које не разуме — сада сами гонише прост народ на зборове и митинге, да „народ" изрече иресуду своју о „уставу", о коме прост народ ни појма нема. Што је пак најгрђе, нашли се и иекоји чланови одбора 15-орице, који стадоше на чело томе покрету, те почеше жестоко осуђивати иредлог за „устав", којему су и они сами кумовали, иа у својој заслепљепости пе нађоше у томе предлогу за устав ничега доброга, већ пађоше у њему саме опаке нам ре цркв. јерархије, која иде за тим, да „злоиамерио скреше и нокоси права народиа, да подјарми парод" државпом утицају, те да тако времеиом изда и прода сва ирава народна. Заслешвеност Је та тако далеко ишла, да некоји „народни првак" и виђепији члан саборског одбора 15-орице, критикујући у јавиости иредложепи „устав", дошао је готово до тога закључка, да у томе уставу не ваља пи онај одсек, што га је главом баш ои сам редиговао — те да је боље, да „све остане по старом", него да се прими „штетни и убитачии" тај устав. Но остављајући то на страну, Факт је, да предложени устав нико није у јавности објективној критици подвргао тако, да је иоред лоших страна тога устава, истакао и његове добре стране. А да нредлог за тај устав мора имати и доста добрих страна, то ће морати признати бар они његови данашњи противници, који су поједине његове одсеке сами израдили и у непромењеном облику кроз одбор 15-орице до сабора протурили. Ако се у уставу том налази 100 ваљаних ствари, целисходних одредаба и благодетних уредаба, а само 5—6 такових тачака, са којима се не може либералио или радикално начело да измири,

СИОН." В р . 44.

онда ваљда јотп није требало ломити штап пад целим уставом, те правити внку за то, што све у уставу том нпје онако, како би се ГГетру или Павлу допадало — већ је требало праведпо и објективно показати: шта је све добро, а шта није, те за оно што можда пије добро и целисходно, мирним путем и достојанственим начином тражити сходне коректуре — а не ради неколико неповољних тачака дизати буну против целог предлога и проглашивати за издајиике иародне ствари све оне, који тај предлог у целиии усвајају и одобравају, Баш то и јесте најжалоснија појава у целом овом покрету око уређења наше црквено-народне автономије, што смо дочекали, да нам наши рођени, па још образованији сипови ирогласише пред целим светом за издајнике и злотворе народне све оне, који су се усудили усвојити и одобрити предложеии нацрт устава, којим би се зграда наше цркв. нар. автономије дозидала и па сталгш законски темељ иоложила. Ко је читао сва наша, већа и мања, централна и провинцијална јавиа гласила за иотоње две — три седмице, могао се на жалост уверити, да већи део наше журналиетике са грдиим увредама обасипа све оне, који су у интересу цркве и народа, као и у интересу мира и сиоразума између јерархије и народа зготовили нацрт за „устав" наше цркве и парода у овим земљама. Не само узвишена поглавица цркве, већ и цео Саборски Одбор и велика већина члаиова саборског одбора 15-орице приказивани су у јавности пред пародом као : „гробари" наше црк. нар. автономије, као „јадни синови свога народа, који крвљу стечена нрава народна хоће да скрешу и покосе", као „убијце" иарода, који хоће да иротуре кроз сабор „убитачне и штетне" установе, као тирани, који хоће народ у ропске лапце да спутају. те да га по томе као „пздајиици" предаду на милост и немилост државној власти. Читајући те и тима сличпе страшне погрде и осуде иротив оиих наших људи, који и но своме положају и но осведоченом родољубљу и ио знању и умењу, заузимају