Srpski sion

Стр. 806.

„СРИСКИ СМОН."

Б р . 47.

Законодавно тело не може радитп таке послове, јер за то има своје одборе. Г. С т. Јовић је у оиште нротиваи свакој продаји манастирског добра, која су нам од иредака остављена, да их чувамо. Он мисли, да се куици само у своме интересу заузимају за ту куповину, а не што бн и манастиру хтели добра. За то иредлаже, да се тај иредмет са свим скине са дневног реда. Г. Н и к о л а П а в л о в и ћ чуди се, што је Саб. Одбор тако површно и олако пропратио ту ствар сабору, чуди се, што Саб. Одбор у својој прсдставци наводи само негативне, а никакве нозитивне разлоге. То га утврђује у мишљењу, да Саб. Одбор у иогледу контроле над руковањем манастирског имања, нс врши како треба своје дужиости. (Нредседник у два нут оиомиње говорника, да се држи ствари — но пошто говорник п дал.е не нрестаје кривити и обвињавати Саб. Одбор, иредседник му забраљује у том правцу и тако говорити — п по томе говорник изјављује да пристаје уз Јагићев предлог). Г. Е. Думча усваја предлог г. барона Ј. Живковића, но још би хтео знати, шта ће манастир радити са 100.000 Фор., ако се иродаја земљишта оствари Њ е г о в а С в е т о с т г. Патријарх Георгије изјављује, да је њему све једно, ма се који од два предлога усвојио — по п он је за то и баш му је повол.но, да се исиошље одбор који ће ствар на лицу места иодробно извидити. Саопштава 110 томе, који су разлози руководили манастир, адмпнистративни Одбор п Саборски Одбор, да ту ствар сабору представе, и наглашује, да је то чиљено уједно у добро схваћеном интересу самог манастира, те одбија сваке друге инсинуације с нагласком, да он као Патријарх никада ис би трпео, да се спроводи нека продаја манастпрског добра, која би ишла ма и на најмаљу штету манастира. (Одобравање.) Г Др. Ј. Јагић изјављује, даношто и г. барон Ј. Живковић жели, да ствар о иродаји номенутог земљишта свакако дође још нред овај сабор на расправу, одустаје од свога предлога, да сам сабор изашиље одбор на лице места, већ пристаје уз нредлог г. барона Ј. Живковића. По томе је са свима, "осим једног гласа усвојен нредлог г. барона Ј. Живковића. Г. Др. Ни ка Максимовић нредлаже, да с-е држање седница одгоди, док се између сабор-

ских носланика и надлежних Фактора неки сноразум у иогледу иредложеног устава не иостигне. Г. барон Ј о в. Ж и в к о в и ћ предлаже, да се сабор иретвори у конФеренцију, те да се у истој иокуша споразум извести. Г. Др. И. Вучетић пристаје, да се држање седница одгоди, док сс не би споразум покушао, али пије за то, да то одгађање на далеко иде, већ да се на конФерпсање унотрсбе два будућа дана, а у четвртак да се држи редовна седница. — Нрима се иредлог Др. И. Вучетића п ио томс нредседнпк Натријарх затвара данашњу седницу, а будућу саборску седницу заказује за четвртак 5. (17.) новембра о. г.

VIII. СЕДНИЦА. 5. (17.) новембра 1892. Председнпк сабора, Његова Светост преузв. г. Патријарх Српски Г еоргије отвара ову саборску седницу око 11 сата нре подне, те позива перовођу, да прочпта записник прошле саборске седнице. Перовођа г. М а н. Г р б и ћ чита записник нрошле саборске седнице — и пошто нико нема никакве примедбе на записник — оверовљава се. За тим председник одређује, да ће у данашљој седници занисник водити перовођа г. .1 азар Обреновић, а говорнике ће бележити г. Ј о в а н Н о в а к о в и 11. Њ е г о в а С в е т о с т иријављује сабору ове иоднеске: 1. Извештај саборског одбора за дневни ред — који се ставља у данашњој седници на дневни ред; 2. Поднесак Финансијског одбора, којим пита сабор: од када и од кога се дана има ставити у течај повишена дневница саборским перовођама? о. Извештај саборског ревизијоиог одбора о томе, да се конститујисао, изабрав себн за иредседкика г. II е т р а Слеичеви ћ а, а за известиоца п перовођу г. Стевана Ј овића. 4 Молбеница гђе Драге удове пок. М и т е II е т р о в и ћ а, бившег проФесора на сомборској учитељској школи, у којој моли за себе доживотну мировину а за своје троје децеваспитну прииомоћ, — издаје се нетиционом одбору; 5. молбеница удове Јованке Бакић, да јој се издаје годишња прииомоћ или коначна отправнина — издаје се петиционом одбору; 6. молба М и т е Ђорђевића и II а н т е Јовановића, привр. учитеља на вишој девојачкој школи у