Srpski sion

Стр. 842 .

.„СРПСКИ СИОН."

13 р . 48.

петнаесториц<\ Много је мени чудноватије гштање г. дра. Полита: како да је могао саб. одбор и саб. одбор 15-рице дирнути у саборско устројство и дати из руку оно, што ми већ имамо ? Саборски одбор, односно саб. одбор 15-рпце, дирнуо је у саборско устројство само за то, да истреби оно, што је у љему штетно по нашу народно-црквену автономију. И он тим поступком ништа није дао из руку, јер саборско устројство остаје у крепости свој'ој ' дотле, док год га не замени друго устројство донесено по овом сабору. Не стоји дакле тврдња, дајеоЕај предлог саб. одбора 15-рице дошао некоректно пред овај славии сабор. И друге су вероисповести уредиле тако исто своје црквене послове, иа је саборски одбор, одпосно саб. одбор I Г)-рпцс пошао у том погледу путем, којп јс веК прокушан код других вероисповестп. Чули смо од противне стране, да је овај једноставни статут донесен поради тога, да се измене неке установе у постојећим уредбама на уштрб наше народно-црквене авгономије. Пре свега овај предлог и љегове одредбе не крње од народно-црквене автономије ништа, већ онс доводе нашу нар. цркв. автономију у склад са основним правилима наше св. православне цркве, као темеља, на ком мора да почива наша нар. цркв. автономија Друго је, да је у нредлогу одбора 15-орице испуштепо све, што је иагубно ио нашу нар. цркв. автономију, и да су у том предлогу садржане установе, које се указују напреднијима према доеадашњим уредбама. Праведност захтева, да се и то нризна, а ко хоће да буде законодавац, тај мора пре свега бити ираведан. Захтев да се сваки предлог подупре нисменим образложењем, са свим је оиравдан. Ја се само чудим, даје први на тај недостатак прстом указао врло ношт. застуцник вран>евачки Др. И. Вучетић, који је био члан одбора 15-орице, и коме мора бити домашај појединих установа предложеног устава већ иознат. Ако он и није раг§ шахппа тога предлога, јер се није у свачем слагао с већином оебора 15-орице, мора се ипак о њему казати, да је он — погледом на његово ревно утицање у расправе одбора 15орице — рагв ша°'па истога иредлога. У мериторном су погледу предметом снора међу нама преинаке које је одбор 15-орице предложио у погледу иостављања пароха, у погледу избора

избора чланова епархијских консисторија, у погледу председништва у цркв. општинама, и у иогледу саборског изборног реда. Именито је нредлог саб одбора 15-орице, да се изборни ред промени у нравцу оном, да у напред свештеници бирају своје иосланике на овај народно-црквени конгрес између себе, једна од главних спорних тачака између нас и господе од противне стране. По моме мишљењу тај је предлог оправдан и природом овога сабора, као тела народноцрквенога а и самим историјским развитком ове институције Славни саборе! У нашој цркви су два сталежа: сталеж црквени, вШш есНенЈахНси.ч и сталеж световни, §1аћ18 8аеси1ат То нам доказују и закони црквени, а и наше привилегије, које нзреком говоре о тим двама сталежима. Та два сталежа морају да дјејетвују заједмички у свим спољним пословнма наше цркве, Њихова воља мора да је изражена у свим спољним одношајима цркве, дакле у онима, који спадају у делокруг нар. цркв. сабора. У овом је сабору, који почива на. репрезентативном суставу, заступл.ена само вол>а једног сталежа, сталежа световњачког, а воља другог сталежа није заступљена осим вирилних гласова епископа и митронолита иатријарха. Оних 25 свештеника, који седе у овом сабору не ирестављају вољу својих сталежника, не престављају вољу јерархије, него вољу оних световњака, који су их у претежном броју послали у ово репрезентативно тело. Врло поштовани г. заступник врањевачки оправдава то тим, да смо ми сви једно, да имамо сви једну цељ и једне интересе и да ту не треба сталешкога заступства. Но чему онда ових 25 свештеника, који седе у овом сабору? Чему у оиште, да се чини разлика између световних и свештеничких посланика, кад они сви седе у овом сабору, на једном те истом изборном иринципу? Знам ја да ће ми се рећи: да они овде седе као стручњаци; али кад би то и стојало, и онда ја тврдим, да ^ свештеници позвани, да одлуче који су међу њима најбољи стручњацн. По основном устројству наше цркве, припада управа унутрашње цркве искључиво јерархији; у снољашњим пак пословима прииада јерархији ираво водства, а световшацима право суделовања. ИДЕ ДОДАТАК.