Srpski sion

ДОДАТАК К БГОЈУ 48. „СРНСКОГ СИОНА" 18!)2. ГОД. Бр. 48. „СРПСКИ СИОМ." С тр. 84 3.

Не могу се, дакле, у овоме нар. дркв. сабору чланови јерархије стегнути на просту улогу стручњака, које у овај сабор шаљу световњаци, ако не ћемо да се огрешимо против основних правила наше цркве. Ја сам већ с почгетка мог говора споменуо, да се овакови састав сабора противи и историјском развитку ове институције. Наш ј'е народноцрквени сабор од год. 1871. састојао се из 50 чланова световних, од којих је 25 отпадало на грађанско, а 25 на крајишко подручје, и 25 свештеника мирског и монашког чина, које су мирски и односно манастирски свештеници бирали из целе митрополије. Световни посланици из крајишког подручја били су већом страном војнички часници; на сама успомена на то, као да квари сан некој господи с оне стране. Крајишки часници вршили су своју дужност на овом сабору као одани синови српскога народа, и допринели су на сабору од године 1865. својим стручним знањем и богатим искуством много уређењу цркв. онштина и дотације свештенства у крајини. Част дакле, њиховом раду, односно њиховој усиомени, и то тим већа част, што су најзнаменитији митрополити бирани баш у оно доба, кад је сабор наш сестављен био на основу деклараторије. Тај деклараторијални састав сабора напуштен је тек изборним редом од год. 1871., који је донео деклараторијални сабор веЛе тасап!е митрополита-патријарха. Тим је прекинут нравни континуитет у погледу састава овог сабора и против духаи слова нашнх привилегија и против основних правила наше цркве. Ми смо дакле власни тражити, да се тај изборни ред измени и то у смислу темељних основа наше цркве и историјског развитка наших автономних уредаба, а власни тим више, што је овај изборни ред донео сабор састављен на темсл.у деклараторије, а не автономни сабор, основан на статуту о устројству сабора Тим се неће прекинути правни континуитет у погледу састава овог тела, него ће се тај континуитет успоставити у смислу наших привилегија и у смислу темељних установа наше цркве. Како се може, дакле, говорити, да се предложеном изменом изборног реда од године 1871. напушта крвљу извојштена народна тековина? Где ,је то бојиште, на којем је за ту тековину

крв проливана? Који су то јунаци, који осташе на том крвавом попришту? Господа од противне стране немају иротив предложене измене изборног реда никаква разлога ван бојазан, да ће страни упливи деловати на свештеничке посланике, које није бирао народ, него свештеници сами Јасно је, да се ту нишани на државну власт. Али ја питам, одкуд тај ћоггог ге§чппш8 на црквеном пољу? Државна власт нема и не може имати на црквеном пољу другог интереса, него да у цркви влада ред у смислу уредаба донесених по овом сабору, и да народно-црквена автономија не нресегне у подручје државне власти. Ја држим да та бојазан нема никаквог темеља, и не ћу да кажем да је тако, него изгледа да је тако, да се то страшило и та утвора стварасамо за то, да присташе појединих странака тим нриправније полете у спасајушча наручја својих вођа. И не гледећи на то, та је бојазан сасвим неоснована, кад се уважи, да ноложај свештеника почива на чврсту темељу, на темељу канона, којих не можемо променити ни ми, а ни државна власт. Свештеник, који врши евоју дужност тачно и савесно, не треба дакле да се боји никога, до Бога јединога! Откуда дакле та претпостава, да ће свештеници бирани од свештеника у овај сабор, битп издајници православија и рушитељи народних права? Свештеници наши у претежном броју стојаху, скоро кроз два столећа, на бранику цркве и народа, па је горња претпостава, права правцата увреда нанесена нашем православном свештенству и ударац у лице сјајне ирошлости његове. И онда, кад се промени изборни ред у смислу предлога одбора 15-рице, и онда вељу, јерархија, односно вршак исте, епископат, неће имати већег уилива него што га данас има на свештенство. Па шта видимо? Видимо свештеника у табору странака, које су се оиречиле у овај час јерархији, односно вршку исте — епископату — видимо их и у табору либерала и у табору радикала. Уз сву тврђену премоћ јерархије, не жацају се та велечасна господа нриказати свету слику несложне јерархије уосновним и виталним нитањима цркве и сталежа њихова. Ја допуштам, да могућност таковс појаве неће бити искључена ни онда, када се иромени саборски изборни ред гледе избора свештеника.