Srpski sion

Стр. 886.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 50.

каква је, у главним цртама та карлоначка архидијецеза. Догодишњи шематизам иете карловачке архидијецезе ваљда ће нам моћи и више што казатн! Но да пређемо на сам приказ тога шематизма! На ирвом, насловном листу истога шематизма налази ее лепо израђена и доста д&бро погођена слика Његове Светости преузв. г. Пачпрујарха нашег Георгија, као поглавара и управитеља архиднјецезе сремско-карловачке. За тим одмах на првом месту, долази у шематизму чланак нашег ученога историчара г. II. Руварца, архимандрита гргетешког, под насловом: ,, Православни сриски манастири у Срему у коме чланку учени г. писац у кратким цртама износи најважније иодатке из старије историје свих наших Фрушкогорских прав. срп. манастира. Ти податци долазе од човека, који најбоље познаје иеторију наше цркве и манастира — те се на њих потпуно ослонити можемо, па баш за то су нам ти нодатци врло драгоцени. На сваки начин, да је уважени и учени г. архимандрит имао много што-шта и више рећи из старије историје наших манастира, али он је у главним цртама обележио само оно, што је најважније, а у иоједнности се није подробније унуштао. Међу тим у том његовом чланку наћи ће каснији писац псторије наших Фрушкогорских манастира драгоцена уиутства и сигурну основну грађу — управо костур старије историје Фрушкогорскнх манастира. Иза тога чланка г. архимандрита И. Руварца долази табеларан исказ: колико је калуђера било у сваком поједином Фрушкогорскосремском манастиру, 1753. год. (у свима свега 186.), 1786. год. (у свима свега 136.), 1815, год. (96.), 1824. год. (83.), 1846/47. год. (90.), 1878. (49,), 1884. год. (57.) и најзад 1892. године, у свима Фрушкогорским манаетирима било је свега 65 калуђера. После овога исказа долази име и потпуна титула архиепископа-дијецезана, Његове Светости г. Патријарха Георгија, са кратким податцима о животу му, — за тим „патријаршески двор" (према одређењу прев. деклараторије), где је изложено, да двор има 4 протосинђела, једног протођакона и једног дворског капелана :,4т а синђелско и архиђаконско је место „вакантно". Под овим насловом помиње се, да је библиотекарско место „непопуњено" — а то не

етоји, јер декретом Његове Светости г. Патријарха Георгија од 4. октобра Ј 890. год. за натријаршеског библиотекара и архивара именован је јеромонах Сергије Шакрак-Нинић , уредник овога листа, само што он своје место до сад још није заузео, јер је по већој потреби јавне црквене службе, именован међувремено за епарх. бележника епархије бачке, а кад та потреба престане, он заузима место, које му је декретом опредељено. После двора долази у шематизму ногрешан наслов „епархијска скупштина" у место „архидијецезалне скупштине", те се под тим насловом наводи именик часника и чланова архидијецезалне скупштине. За тим се саопштава именик архидијецезалне консисторије, административног и школеког одбора, имена чланова „конс. комисије" за покушај помирења несагласних брачних парова и имена чланова „комисије за полагање стечајног испита". — Иза тога долазе редом наши Фрушкогорски манастири, те је код свакога манастира назначено: ко му је настојатељ, која братија живе у њему, а која су ван манастира, на парохијекој и другој којој служби. Ово што је о манастирима речено, врло је мало и непотпуно, јер код сваког манастира су наведена само имена калуђера — а ми мислимо да калуђери и манастири не значе једно и исто. Испред имена калуђера требало је бар то назначити: каква је манастирска црква, комеје посвећена и кад држи храмовну славу — као што је то и код појединих парохија назначено. Исто тако требало је назначити: који манастири имају у „прњаворима" парохије, јер познатоје, да готово сви Фрушкогорски манастири имају у „прњаворима" своје парохије, или парохијице, у којима калуђери парохијске дужности врше Таковн манастири, који имају своје парохије, имају за иете и нарочите матрикуларне записнике, на је требало навести, кад је вођење тих записника у манастиру отпочето, колико има у ком прњавору срн. прав. душа, брачних нарова, срп. прав. домова, има ли у прњавору школа и колико има школске деце, — у опште требало је уз манастире и дотичне прњаворе исто тако описати, као што су и друге парохије описане. Тиме што то није учињено, остало је 12 прњавора, дакле 12 малих нарохијица, не само неописаних, већ ни споменутих. А у тих 12 прњавора — по нашем рачуну живи најмање