Srpski sion

1 >р. 50.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 887.

око 2000 сри. иравославних душа, које није никако требало из шематизма изоетавити, јер и то су наше срп. ирав. душе! Некоји манастирски прњавори су као н, пр. Крушедол и Гргетег добро уређена села, која имају своје школе и учитеље, те ни мало не уступају другим мањим селима и засебним иарохијама. Пошто пак таки прњавори нису описани под насловом „парохије" требало их је описати, код дотичних манастира, којима као парохије припадају.

Код манастира могло се у главном оиисати и материјално стање појединих манастира, а исто тако требало је назначити и број мана стирских ђака у сваком поједином манастиру, јер кад се код парохија назначује, колико нма у њима школске деце, требало је и код манастира навести, колико има у сваком поједином питомаца, који се у манастиру за монашки чин сиремају. (Свршиће се.)

<—

—ј

— (Одгода српскогнар. црквеног сабора.)После петонедељног истрајног, али доста бесплодног рада наш нар. црквени сабор у Карловцима одгођен је на неизвесно време. Сабор је бтворен 24. октобра, а 30. новембра држана је последња седница. У ионедељак 30. новембра о. г. дошао је у сабор Његова Ексцеленција, г. кр. повереник барон Феодор Николић, те је овогодишње заседање саборско затворио овим говором: Поштовани саборе! На темељу овлаштења иодељенога ми највишим решењем Његовог царског и а11 остолско-краљевско г Величанства даним у Велсу 22. Новембра (4. Декембра) текуке године одгађам овим у име Његовог Величанства седнице овог сабора на неизвесно време. Да Вог поживи и уздржи 1Вегово царско и аностолеко краљевско Величапстно, Франца ЈосиФа нрвог. Живио! Живио! Живио! За тим је Његова Светост г. иатријарх срнски Георгије ословио г. кр. новереника овима речима: Ваша Преузвишености, Госиодине кр. иовереииче! Као што сам срећан био при растаику овога ванредно еакупљеног сабора, у име заступника верно оданог народа српског Преузвишеност Вашу замолити, да благоизволите најпонизнију изјаву хомагијалне

верности и непоколеоиме подаЈничке оданости, на подножије престола Његовог Величанства, најмилостивијег Господара и краља Франца ЈосиФа првог положити са изјавом најтоплије благодарности наше, што нам је по очинској љубави и доброти својој ванредни састанак народно-црквеног сабора овог најмилостивије дозволити благоизволео — тако и у тренутку овом, када се седнице сабора тога на највишу зановест Н >ег. ц. и кр. Величанства по Вашој Преузвишености на неизвесно време одгађају, — част ми је у име своје и заступника народних, и на тој очинској милости топлу благодарност нашу изјавити, јер се надамо, да ћемо прекинуте седнице саборске и оиет у најкраћем времену, но милостивој дозволи 11>егов. Величанства наставити и продужити моћи, како би започете и недовршене народно-црквене аутономне послове своје, на задовољство Њег. Величанства, на корист и уианређење св. цркве наше и наставе а на душевно сазидање васцелога народа нашег докончати и уредити могли. — Усљед чега и молимо Вашу Преузвишеност да и овом нригодом будете веран тумач наше лојалне верности и оданости према Н>ег. ц. и кр. аи. Величанству најмилостивијем Господару и краљу нашем Францу ЈоеиФу ирвом! Влагодарећи још и Вашој Преузвишености на ноложеном труду н стрпљењу,