Srpski sion

Б р. 50. врло широко пољвј кад бих хтсо да побијам све противне разлоге. Но ја тога чинити не ћу, већ ћу се Ограничити само на иајгЈгавпиј с, а главно Ке ми бити, да нре свега обележим своје становиште, које заузимам у овом иитању. Осећам некако дужност, да обележим то своје становиште, не само за то, што сам и овом ириликом суделовао при грађењу устава, него и за то, што ми је позната радња прошлих српских сабора око грађења својих уредаба, око оснивања, утврђивања и развијаи>а сриске народно-црквене автономијс. Налазећи се у врло озбиљном тренутку, држим, да бих од своје стране учинио велики грех, кадне бих изнео пред славни сабор оно искуство, што сам стекао за време прошлих сабора, у течају ненрекидне борбе за наше народне тековине и не бих поменуо некс догађаје, који су се можда — и заборавили. Нужно је нре свега, ако хоћемо да дођемо иа чисто о питању, што се расправља, да се тачно упозиамо са данашњим стањем, Данашње стање биће нам огледало, у ком ћемо најбоље видити, како даље да поступимо и шта нам ваља да радимо. На какво је данас стање у нашој митрополији, у згради наше автономије? Да видимо, који закони, које наредбе и уредбе важе, по којима се равнати морамо, по којима се данас автономија наша управља и развија. Пре свега ћу да споменем деклараторију и консисторијалну систему, дакле наредбе апсолутне државне власти, које су српском народу н српској цркви протиуставно октроисане још у прошлом столећу, и противу којих је листом устао ерпски народ, а уз њега и јерархија, као што смо ономад чули од нашег вредног хисторика и мога врло поштованог иријатеља Мана Грбића. Друга је такође октроисана наредба, која данас важи, кр. рескриит од 1868. Ми знамо врло добро, како је постао тај кр. рескрипт. Истина, сабор јс донео закључке 1864—5., али ти су закључци донесени под председништвом једног аустријског генерала и ти закључцн нису одобрени, него су иротиуставно у живот уведени кр. наредбом, коју је нремапотписао тадашњи угарски министар просвете, барон Етвеш. Помеиуте наредбе ове већ су такове природе, да је ирвом српском сабору, који се састао иосле њнх, најпречи задатак био, да их заменс са својим, са устазним, вољом иарода доне-

Ст1». 881.

сеним и иревигињом круном тптрђеним законом (Живо одобравање с десна). Та то видимо у целој Евроии, у свима уставним државама, да је тежња сваког уставног народног представништва, да му је нрва брига, кад престане изнимно, а успостави се законито стање, да уклони са свога з^мљишта и носледње трагове аисолутизма и да на основу иравног континуитета , узев у своје руке право свога самоонредељења, успостави или донесе своје ааконе или уредбе, иа да по њима уиравља себе и своје иослове. (Тако је, с десна). Ову корективу, овај први задатак свој, мн у своје време обавили нисмо. А зашто га обавили нисмо?За то, јер смо иуоно доба пали у нсту погрешку, у коју сад носле двадесет и неколико година хоћс и овај сабор да падне. И са те погрешке не могосмо ни до данас доћи до коначног уређења паше автономије, (Тако је, с десна). Но ја ћу се мало после вратити на овај предмет и онда ћу га онширније разложити. Пођимо даље. Срнски народни сабори од 1870. и 1871., ти су управо почели уставан, автономни рад, али на са свим другом земљишту, које лшје имало основа у IX. зак. чл. 1868. И тај рад због тога није имао никаквог усиеха. Ови ерпски сабори иајнре су на том IX. зак. чл. 1868. нротивном становишту установили ириврвмену уредбу о изборном реду за сриски народни сабор\ а полазећп са црквеног гледишта, установили су иривремену уредбу о уређењу еиархија, и иривремену уредду о мишроиолијском црквеном савету. Установили су још и иривремену уредбу о сриском народно-црквеном школском савету, гиколску уредбу и уредбу о вишим девојачким школама. Лривремени карактер ових уредаба веЛ изискује ревизију њихову. Нарочито важи то за иривремену уредбу о уређењу епархија, што је уираво установљена само ас! ћос, да се може увести автономно стање у епархији и да се еиархијске скупштине изјаве о томе, како да се у будуће устроји еиархијско представништво и епархијска управа. За ову уредбу дакле можемо казати, да је вајпровизорнија; и пошто су епархијске скупштине одговориле своме ирвобитном задатку, то се подразумева, да се иосле тога нису могле редовно ни држати, нити је администрација у епархијама могла доћи у свој редован колосек Већ из овога разлагања, какве наредбе и уредбе постоје у нашој автономији, ви-

„СРНСКИ СМОН."