Srpski sion

С тр . 902.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51.

ни бити. Ми смо поједине, раскидане и на све стране иоразоацане делове нашег организма скупијхи и саставшш у једну систематску целину и та целина чини наш народно-црквени устав. Сви народи цо целом свету боре се, а и ми треба да се боримо за интегритет, целокупност устава; јер кад сва наша автономна права обележимо у једном закону, у уставу, онда смо их унели у онај тврди град, у ком ће се најбољма обезбедити. Како би нам било, да смо остали код иојединнх уредаба? Као и до сада, цепали су нас ; крњили су нам наша права, те градећи такве поједине уредбе, држава је добнјала права све више, а ми све мање. (Гласови: тако и сада.) Тако би било и сад, да вас слушамо. По моме знању нема ни једне автономне цркве, која није своје устројство саставила у једној уредби, у једном закону. Поједини делови нашега организма толико су везани један за други, толико се нреливају један у други, да се автономна организација не може кидати на поједине удове, нити ти поједини удови уређивати са појединим уредбама а да се на нашу штету не огрешимо о целокупност автономног тела нашег. Прве трагове оваковогједног, целокупног законика налазимо у нрошлом столећу, кадјесрпска хофдепутација носле сабора 1769. ирибирала разне наредбе, да их изда као српски законик. Па шта су онда неки аустријски државници говорили? Да нсће бити добро, да се изда један законик, јер је много лакше разне, поједине уредбе, кад је кад иотребно, крњити. (Тако је, с десна). Мане ГрбиЛ : Крњити, тумачити и извртати. Др. Н. МаксимовиЛ: Па и сам сабор од 1864—5., можемо казати, ако п није произвео, али је хтео, да створиЈедам устав, једну уредбу. Што то није учинио, узрок је, што тадашња бечка влада није хтела да нредложи сабору на раснраву саборско устројство, баш најглавнији део наше организације. У том сабору било је људи, који су и мени и мом пријатељу др. Политу служили за пример у јавном раду нашем. Баш ти људи заступали су мисао једнога устава. (Тако је, с десна). Мислим, да нико не може замерити овој Форми, јер она најбоље одговара цељи, да неповредљнво очувамо основна права наша. Ево видите и овом приликом, како је тешко мењати закон, који има обележје основног закона; а ми, господо моја, треба да се пре свега осигурамо противу сваких могућих случајева, којим би се могла дово-

дити у опасност наша народно-црквена автономија. (Живо одобравање, с десна). Треба да имамо то на уму, да ће се код нас увек ићи за променом, не на боље, него на горе, не с наше него с друге стране. (Живо одобравање, с десна). Но замера се то, да је иницијатива за грађење устава потекла из странога круга, нарочито да је садашњи угарски министар нросвете, гроФ Чаки, ту мисао некако нам добацио. Да он нама није шу мисао добацио, то је доказано тим, гишо смо ми веЛ на прошлим саборима шу мисао осшвариши хшели. Но онда нам то није но^ шло за руком, јер смо изриком били унућени на § 7. IX. зак. чл., по коме је први задатак сабору, да изради саборско устројство. Док су Романи на основу IX. зак. чл. од г. 1868. целокупно автономно устројство своје израдили, дотле смо ми Срби, којима је први посао био не грађење саборског усшројства веЛ расира са својом јерархијом, пропустили згодну 1869. годину, а носле тога нашли смо се у другим, незгодним околностима, те се према нама § 7. IX. зак. чл. азбучно тумачио тако, да имамо најнре установити своје саборско устројство, а дотле, док се ово не би одобрило, не ће нам се одобрити никакви други рад око грађења осталих уредаба. Није дакле министар нама заповедао, јер да је то учинпо, ја бих први, који сам огрезао у опозицији према влади, то одбио, него је министар учинио то из добре воље и ја сам му за то шта више благодаран, јер то мени беше знак, да је дигао тешку руку државне власти, која је до сада нашу автономију толико нритискивала (живо одобравање с десна) — а ми, кад смо се осетили на слободи, шта је било ириродније, него да смо се вратили на оно становиште, које смо на ирошлим саборима ирвобитно заузели. Мени се то чини, као кад човека силом стерају на танак лед, и ви би хтели да остане и даље на том танком леду, па и онда, кад га зову натраг на обалу (жагор с лева), но ми ево пођосмо са танког леда појединих уредаба и ступисмо и опет на чврст бедем народно-црквеног устава. (Живо одобравање с десна). Мислим, господо моја, да сам те три ствари јасно доказао, да је заиста иотреба ревизији и да смо у томе погледу управо наставили дојакогињи рад иређашњих сабора, да је саборски одбор 15-ице заиста овлаштен био за ову ревизију и најпосле, да је народно-црквени устав најбоља форма, у којој нам ваља обележиши автономна