Srpski sion

Стр. 904.

„СРНСКИ СИОН."

В р . 51.

уверавањем Његове Светости, да ће поштовати прерогативе сабора, можемо бити умирени, да ~Не јерархија стојати на оном становишту, што је узакоњено у саборском устројству. Па кад јерархија заузима законити положај, одкуда вам повода, да устајете противу те јерархије? (Жагор на левици, одобравање с десна). Др. ВучетгЉ : „Браник" то не ради. Стеван ЈовиА: А шта ве радите, кад радите, признајте, па мирна Бачка. (Општи смеј). Др Н. Максимовић: А чланци „Јерархија и народ"? Славни саборе! Из ове паралеле између данашњега и сабора од г. 1869. видимо, да и данас имамо за свој народ одушевљенога иатријарха, који је пријатељ народнд-црквеној авшономији и од кога се можемо само добру надати, а с друге стране, да је и др?кавна власт

наклоњена, да сс иослови наше автаономије коначно и ио нагиој вољи уреде, као што нам даје уверење кр. новереник, који је најбољи тумач вдадиних намера, — видимо дакле, да је данас тако исто иовољна сишуација, као гито је била 1869. Но на жалост видимо с друге стране, да се и на овоме сабору не обзире на повољне околносши данашње, него се силом хоће, да се понове догађаји на сабору 1869., који су осујетили уснешан рад наш толико, да још и данас болујемо са њихових посљедица. Та силом изазвана, неоправдана раздраженост ирема јерархији, може нас. и ошт одвести страниутицом, те Ие можда до~&и време, да Лелш жалити за 1892., као тто данас жалимо за 1869. (Бурно одобравање с десна). (Свршиће се.)

ШЕМАТИЗАМ

ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАВНЕ АР1ИДИЈЕЦЕЗЕ СРЕ1СК0-КАРЛ0ВАЧКЕ ЗА ГОДИНУ 1892, У Новом Саду. Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића 1892. Стр 80. (Свршетак).

Парохије су под одељком X. описане по протопресвитератима. За сваку поједину парохију исказано је, у који је плаћевни разред уврштена, за тим је изложено: колико је у свакој парохији мушких а колико женских срп. прав. душа — и по томе: колико је срп. прав. домова и брачних парова. Иза тога саошнтава се: кад је црква саграђена, коме је посвећена. По томе се казује име дотичног пароха или администратора, са означењем, кад је рођен и кад је за свештеника рукоположен. За тим се казује каква је народна школа, те се бројевима исказује колико је у њој срн. прав. мушке и женске деце. При крају се напомиње, да ли има парохијске сесије и парохијског дома и најзад се назначује: којој политичној области припада дотична парохија и где јој је иошта. Ето толико се говори о свакој појединој парохији — а нама се чини, да то баш није много! Јер ми бисмо желели, да код сваке парохије видимо назначено и то: колико има Назарена (јер их има Фактично доста по Срему), колико има несагласних супруга, колико дивљих

религиозно-моралног живота нашега народа у Архидијецези, а нама је одвећ нужно, да имамо пред собом слику о томе. Нас некоји плаше, да у доњем (равном) Срему има по некоја цркв. општина и парохија, у којима се број срп. православних верних готово преиол о в и о с а II а з а р е н и м а. По томе, ми бисмо имали права тражити, да нам шематизам архидијецезе карловачке званично одговори, је ли то истина и у колико је истина? Сваку епархијску власт мора интересовати питање: колико има Назарена на њеном земљишту јер ако не знамо, иа и не разбирамо ни колико их је, како ћемо се борити против њих и у опште против те заразе, која нам једе тело цркве нам нравославне?! А то што рекосмо за Назарене, важи и за дивље бракове и несагласне суируге — јер и то нам је нужно знати, па да умемо против тога зла сходне мере употребити. Велики је недостатак и то, што у овом шематизму није изложено : колико с е р о д ил о д е ц е у н р о ш л о ј г о д и н и, к о л и к о ј е душа умрло и колико се брачних иа-

бракова, колико нрелаза из једне вере у другу? | рова венчало. То су такови важни поЈер ти податци вајбоље би нам раскрили слику датци, да ни пошто неби смели из шематизма