Srpski sion

Бг. 2.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 27.

решених руку, да свој посао изврши но свом уму и разуму. Одбор 15-рице је, дакле, био властан ирипремити предлоге, какве је он нронашао за пајцелисходније. Могао је без двојбе предложити и „народно-црквени устав". Приговарано је (не у сабору него у „Бранику") да одбор 15-рице није имао пуномоћ упуштати се у преговоре са саб. одбором, нити у заједничкој конФеренцији установљавати свој предлог. Томе приговарвти могао је само цепидлачећи шовенизам партајски, али љубав за автономију никад! Је ли сабор забрапио одбору 15-рице договор и споразум са саборским одбором?

И би ли сабор могао у онште што налик на такву забрану и ограничење изрећи?! Шта је саборски одбор, шта ли одбор 15-рице? Оба изливи сабора, Обојима исти задатак. Ономе по саб. устројству, овоме по саб. мандату. Обојима иста цељ : урећење автономије. Обојима иста средства: предлози. Па кад су оба одбора ради заједничке цељи, ради толико од свију наглашаваног споразума, ступили у међусобне преговоре и споразумни рад, то ли језар сптеп 1ае»ае тајенШш наше автономије? Дакле и саб. одбор и одбор 15-рице био је властан предложити — „устав". У колико и како се њиме мења постојеће саборско устројство? — о томе доцније. [ће се.)

ГОВОР СТЕВАНА В. НОИОВИЋА ИОСЛАНИКА изборног СРЕЗА АРАДСКОГА, држан у седници српског православног народно-црквеног сабора, дана 12. новембра 1892. (По стенографоким белешкама ) (Наставак.)

Господин др. Миша Михајловић рече даље: да у уставу овоме нема онога, што је главно за одржање наше, као народа. (Тако је с левице.) Ја видим да у уставу има и тога. — У овој држави, према закоиима, који постоје, и које ми не можемо да променимо, наша црква је наш град, у цркви тој сав је наш народ у земљама угарске круне на окуиу. Ако др. Миша Михајловић мисли, да је нама, као народу нужно 7 да имамо своју п о с е б н у територију — ми је имамо као народ, у својој цркви, и територија та обухвата: архидијецезу карловачку, епархије: пакрачку, горњо карловачку, будимску, бачку, темишварску и вршачку Једном речи: наша српска митрополија је данас искључиво наша српска територија За све, што је у овој нашој о.бласти чисто сриско и православно, имамо ми уставом овим обележену и сређену самосталну своју управу — своја министар ства у маломе. Па зар нисмо удесили овим новим уставом, коће настојавати и пазити, да у српским право-

славним општинама буде у раду и реда — општински црквени одбори, епархијски управни одбори и саборски одбор врше сав рад, што иде у позив министарства унутарњпх иослова. Па не уредисмо ли јасно обележеним делокругом наших конзистори^а, митрополитског црквенога савета и делокрузима општинских и епархијеких школских одбора и школског савета сав онај духовно-просветни рад, којим ће се одржавати хришћански и морални живот у породицама нашим, васпитавати деца наша у духу своје свете православне вере и миле српске народности, унапређиватп у људскоме знању и умењу, изображавати п у оним струкама, које еу нашем народу нарочито нужне. Ето нам у тим органима нашег министарства. иросвете и црквених послова. (Тако је! — с деснице) Уставом овим обележено је и то, ко ће као српско министарство привреде унапређивати добру управу и рационално обрађивање наших народно-црквених добара — ко ће, као наше министарство Финанције бдити, да нам се наши народно-црквени фондови и закладе множе и