Srpski sion

Стр. 38.

„српски сион."

Б р. 3.

дан од најважнијих делова његова нозива; оно, што њему иалажу и Христос и Аиостоли и Црква и поштење; оно, што ј е њег ов а н ај св е т и ј а д у ж н о с т — наш свештеник не само да н е ћ е да чини уредно и сам од своје добре воље и из осећаја дужности, него га на то, као што се вели, ни најстрожије заповести саме врховне поглавице свете наше цркве не би могле нагонити! А узроци су томе? — „Злехуда опскрба нашега свештеника", „долажење његово усљед тога у таково стање, да му иикакО није могуће духом својим вијнути се горе, јер га терет и брига притискује", и најзад „везаност његова за породични живот, где има и такових прилика, да баш није никако могуће истесати — сваке службе придичицу". Меии није смер побијати овде све цитиране разлоге. Шта више, ја се придружујем њима, и велим: бе аФерим — тако је! Наш свештеиик заиста долази у такав ноложај, да му никако није могуће писати и учити проповеди, јер њега притискују у његову животу тако многе бриге. Али друго је иешто, што овде човеку срце нритискује, и кани, да му на очи сузу иатера: Зло је и наопако, што смо у онште до тога и дошли, те нам и то могу служити као тако моћни разлози, да против њих не само света дужност, него ни она, појачана са налогом од врховне поглав итт е црквене — не може ништа да учини; зло је, велим, и наопако, штоје наше свештенство толико ослабило, онемоћило, те га и такови узроци толико поииштавају, да оно под њима ропски стење, да му они и дух везују. Пренимо се, протрљајмо очи, па погледајмо око себе! Хајд'мо у кућу —шта мислите чију? — Хајд'мо у кућу којега — протестантскога свештеника ! . . . Али већ свако зна, шта ја хоћу да кажем; ту је породица, ту је болест, ту је брига, ту је невоља, али је ту увек и „пастора" за „писаћим столом", са јеванђељем пред собом и пером у руци — : он пнгае проповед за своју милу паству; шта више: у томе га

нису кадре спречити ни саме омање личне телесне тегобе. Али: \\'о/и ш <Ие Когие бсћ^еИеп, ттш (1а8 Сги(е 80 паће Иео'1;? Узмимо, да су иаши проФесори у богословији сви ожењени, што може лако бити. Сваки раденик има ту тако озбиљиа, тако тешка посла, бар за једно 10—12 часова недељно. Уз то му плата износи (он, као што је познато, нема ни сесије, ипти икаквих других прихода) циглих четриаест стотина Форината. Е сада се деси и у његовој породици каква невоља, каква беда, која је кадра да га порази, па шта мислите, би-ли се ту могло десити, да он дође на предавање, па да рекне својим слушаоцима: „господо, ви знате, да сам ја у опште прилично слабо опскрбљен, те сам усљед тога већ ноодавно дошао у таково стање, да ми никако није могуће вијнути се горе; уз то ми се јога и у породици десила нека несрећа — ја извесно време не ћу моћи држати предавања" !? . . Или узмимо ма кога другога раденика, н. пр. каквог занатлију. Какве се тек ту беде могу десити како усљед материјалне невоље, тако и усљед каквог пораза у породици — па ипак тај човек куцка, теше, шије, када само има шта! Па шта дакле ? — После таких примера а<1 ћопппет, ја немам о тој ствари већ више шта да рекнем — слика је јасна, и конклузија сама се каже Ко има јога толико снаге у себи, нека је нрими к срцу, и нека му бар то послужи за руководсто, када већ вигае нигата друго не помаже. Обраћам се поменутом предлогу: .,увађању наравствених поучења у св. цркви", и то по: „ОокранУн? разнир н е д '1?/1 н у \" х и прдздничнћ1)(к нраво8чмтелнк1)(& л 0 8 ч 6 ii i и". коју би књигу „требало дати ком вегатом човеку, да је данашњим лепим српским језиком преведе, па када би штампана била, морала би ју свака црква набавити", те би онда морао свештеиик читати из ње „после св. причегаћа, или после „Вбди ил ! а " . . . или како би духовна власт одредила." Предлог тај крепи његов предлагач, као што је познато, са неколико навода из предговора тим „(гокранТАМх рдзтшхх нед>ћл-

О