Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 55.

Др. М. од народа. А није већ ни за то, јер је и већину сабора изабрао један број Срба бирача, који репрезентују један, и то већи део народа, него што га репрезентује број опозиционих бирача. И Др. Михајловић по томе могао је једну истину само рећи, а та је, да данашњи састав сабора не годи опозицијоним бирачима, гесЛе опозиционим посланицима. 2. Али кад не би годио и целоме баш народу, тиме он ипак не доказује у нитању „ј е д н о г у с т а в а", да ради тога негодовања и ради наклоности меродавних Фактора данашњем саставу сабора треба рећи: Нтео Г)апаов с! (1опа {'егет^ев. Јер то негодовање народа (кад би га и било) против већине, не би иостојало за то, јер већина сабора хоће уређење наших аутономних одношаја да спроведе у једном статуту, него ваљда г. докторе, зато, јер у тај устав хоће већина да унесе измену саб. изборног реда итд. А шта се тиче уг. министра, ко ће бирати саборских 25 свештен. посланика, ко ће бирати пароха и председника? Ако би било министрових тежња, те би се тицале: ко ће у аутономији одлучивати? По саборском данашњем устројству одлучује министар. Шта још има министар да жели? За што дакле годи меродавним Факторима састав данашњег сабора? За то, јер у већини данашњег сабора види људе, који знају, да и после IX. зак. чланка 1868 и после г. 1874, односно данашњег саборског устројства, према постојећем и државном и аутономном нашем закону, ми можемо нашу аутономију уређивати само на народноцркв еном становишту, и у сабору радити само на томе и са тога становишта, ане зато, јер би државна власт у данашњем своме положају према нашој аутономији имала још каквих својих т еж њ а, за које би јој требала и већина сабора. Да је Др. Михајловић рекао, да народ, ма и његов само, негодује данашњи састав сабора, из разлога у протестима одржаних зборова побројаних, ми би то разумели; али, Да народ (на још цео) тај састав сабора негодује зато само, јер су му наклоњепи меродавни Фактори, тако говорити може са-

мо онај, који евоју политичну вредност, своје родољубље види, а свој популаритет и разлог бића одржава само у непрестаној опозицији према — владама. То је обмањивање народа, то је неродољубље. Јер, питамо ми: шта вреди народу, и какве користи народ и аутономија наша има од ненаклоности меродавних ф акт о р а према нашим саборима? Историја нашег саборисања, уређивање наше аутономије и данашње њено стање је одговор, пред којим је детињски посао — Фразама се играти, а неродољубиво обмањивати и себе и другога. За нас је и за пашу аутономију баш главна потреба та наклоност меродавних Фактора. Или мисли Др. Михајловић и опозиција, да ћемо ми коначно уредити и средити нашу аутономију, осигурати ју и доћи до реинтеграције њене, без те наклоности и против наклоности тих Фактора? Не смемо им такву наивност импутирати. За што дакле, наклоност меродавних Фактора према даиашњем саставу сабора, „гесЈе" већинињеговој, употребљавати као агитацијоно средство у народу против те већине, којој само на част, а нашој аутономији на корист може бити, ако је ту наклоност заиста могла придобити?! Тако не чине родољубиве опозиције ни у једном народу, него пуштају већину, да за општу народну ствар такве наклоности употребе, а оне себе сакривају пред бирачима на солидније и родољубивије начине, које општој ствари не наносе штете. Опозиција је наша, дакле, некоректно чинила, што је отпис , министра, којим нас подсећа на један устав, употребила као агитацијоно средство против предлога саб. одбора 15-орице. Она јс то ћутом требала прећи, кад већ није хтела у њему нрочитати тежњу и расноложење министра, којега је у сабору тумач био баш њен члан, Др. Медаковић, са речима: „ 0 н о ј е Е т в е ш, о в о ћ у ј а нредложити на санк цију" ; кад већ није хтео признати с њиме заједно, да су се „променили одношаји, окренуо лист". Ћутом је требала то прећи, па макар у себи казати, ма у клубу прианати: „па