Srpski sion

Бг. 4.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 57.

хтела, то нам Је државна власт и одузела. Она је задовољна са вШив дио наше аутономнје. То зар не увиђа наша опозиција, него се она боји за тај з1аћ1« срш; она њега чува и неда на коцку! Кад би државној власти и од сад требао тај наш 81:аћх8 (цш, онда би ми заиста имали разлога. да кажемо, е је „наклоност меродавних Фактора ирема данашњем састан^ сабора нашег" ради — оиозиције... Државној власти односно државној нолитици, требало је да дође до IX. зак. чл. 1868 и нашег саборског уетројства од 1875, и сад она може, без свога зазора, многа наша аутономна нрава повратити, и укинути „аномалију, да се у уставној земљи наредбама закон изиграва, да се абузусом — „геснгеиб-а а1) ађиаи" конФИскује оно, што је законом освештано", и „учинити крај изнимном незаконитом стању, у ком се наша народно-црквена аутономија налази". И заиста је имао нраво Др. Медаковић, кад је рекао, да нам министар сад поручује: „дајте ми само прилике за то". Ирема државној власти, дакле ми нити имамо што да рескирамо, нити она то треба и тражи од нас. Него на против данас, но иостигнутој својој цељи, код нас је са земљишта чисто привилегијално-народног, нотисла на земљиште црквено, са којега се ми у постојећим околностима не можемо на првобитно повратити, данас, велимо, има она и разлога и рачуна, да нам на томе

земљишту аутономиЈу према сеои самоЈ нрошири, па и у тој мери, у којој тражи предлог одбора 15орице. Дакле, трећи разлог оиозиције нротив „народно-црквеног устава" је неоснован с обзиром на државну власт. Он је проста фраза, избачена за то, да страх од „устава" и мржња нротив њега буде што већа, а приврженост и постојаност војске опозиционе што јача и сигурнија вођама њиховим. Али, сад ћемо загледати тај разлог и са друге стране. Можда је у њему оличен страх и према другом меродавном Фактору у нашој аутономији, према Јерархији? Опозиција сигурно сматра изборни данашњи ред, изборе пароха, избор цркв. општ. нредседника, за оно, „што смо већ задобили", те што треба, ма и нод цену 8Ши8-ф10-а у нашој аутономији, чувати, да не би и то „задобивено" метули на коцку, поправљањем постојеКег стања обезглавт.ене, разривене и секвестриране аутономије. Вољни смо веровати баш, да је ради тих „задобивених" права световњака наша опозиција се измирила са том и таквом нашом аутономијом. Она је то баш и доказала и пре сабора и у сабору, и у томе се баш и огледа евидентно здрава политика, чисто родољубље и иепомућено старање њено о општим, заједничким интересима целе нашс цркве и љубав њена за аутономију Али ми нећемо одмах улазити у тај рачун наше опозиције. То ћемо учинити доцније, да ие би чинили два пут.

(Наставиће се.)

Када хоћеш да ти роди једра, здрава ирављаш са свима за то опробаним, згод-

оиљка, ти пазиш, да ти не само семе буде без ирекора, него да је и она земља у коју ћеш га носејати ваљана; када хоћеш, да ти дрво буде права и чила раста, ти идеш за тим, да га у томе већ за рана дотерујеш; када хоћеш, да твоје дете буде добар и разумаи члан људскога друштва, ти га у своје време упућујеш и у-

ним средствима. А ако смо ми ради да добијемо ваљане, вредне и савесне проиоведиике, шта ћемо онда? — Ја указујем на нашу једину расадницу служитеља богонародних, ја указујем — на 6 огословиј'у карловачку. Њојзи се обратимо и у тој ' ствари; на