Srpski sion

Вр. 7. „сриекм смон." с ТР . 109. ~ ц ЋШЖШШШ „БЛАГОДЛЈЛИЈЕ'

Навршило се стотину година од знаменитога дана, како је отворена карловачка г и мназија. А у очи 1. Фебруара о. г. објављено је у „Срнскоме Сиону" српскоме свету, да са тим даном улази и карловачко богословско училиште у стотиниту годину свога живота. Одушевљеним и нежним речима позван је српски православни народ карловачке митроиолије и патријаршије српске, да се крене, па да достојним начином прослави успомене на знамените те догађаје, када нам је прва гимназија навршила стотину година, а прва богословија толико довршује, да искаже достојно признање великоме родољубу и највећем добротвору своме неумрлом митрополиту С т е ф а н у С т р а т и м ир о в и ћ у — К у л п и н с к о м. Заслуге митрополита Стратимировића за српски народ и цркву овопределну не даду се оценити. Људека реч је слаба, а памет немоћна, да смисли и изрече реч, која би нотпуно исказивала оно, чиме би се могло исцрино обележити деловање н заслуге тог великог ташег архијерарха. Та он нам је, у промењеним, али опет таким приликама нашег црквено-народног живота, био нови свети Сава. Нека други, достојнији и врснији покушају нанизати и оценити сва дела тог великог човека, а ја бих се, с дозволом г. уредника овога листа, хтео позабавити само са једним његовим делом, које се, као што г. прота Вучковик лепо рече, зачело у нлеменитом срцу митрополита СтеФана Стратимировића, — а од уста се његових откинуло — са Стратимировићевим „благодј еј аниј ем", са неоцењеним добром ондашњег и садашњег доба. Мало је рећи, да хиљаду срдаца у нашем народу необичније закуца, кад чује реч: карловачко благодјејаније! Неколико хиљада српских синова постало је знатним и виђенијим људима еамо за то, што је митроиолит Стратимировић имао племенито срце, које га је нукало да добро чини. У сваком српском крају од доњег Дунава па до Велебита има сиротиње добре и ваљане. Али та сиротиња нема довољно рува ни крува, да дође у школе, које јој је Стратимировић у Карловцима отворио. Њезини богати душевпи дарови морали би вечито закопани остати, борећи се зар само за насушни хлеб. Али Стратимировић даде тој сиротињи и рува и крува

и дарови те сиротиње пробудише се у школи, науком усавршени заблисташе српс-ком свету, а ц страног се не постидише. Чак и иза граница наше митрополије, осетио је многи сиромашак илодове добротворности српског великог и умног митрополита Стратимировића. Помоћу његова благодјејанија могао је течајем времена и брат Црногорац, Србијанац и Словенац у карловачкој гимназији будућности својој темељ положити, јер била је прострта Стратимировићева трпеза за сиротињу српску. Постанак благодјејанија карловачког тесно је везан са отварањем гимназије и богословије у Карловцима. Акта службена истина казују, да је митрополит Сте®ан Стратимировић 1797. године положио основ Фонду благодјејанском, којега су се пнтереси имали трошити на то, да се сиромашним и добрим ђацима даје бесплатна храна. Али има доказа, да је још и пре 1797. годцце, митрополит СтеФан Стратнмировић водио бригу о добрим и сиромашним ђацима, дајући им јело бесплатно или нлаћајући за њих. Нз тога се развнло „благодјејаније". Нарочито пак кад је богословија отворена, био је митрополит Стратимировић „благодјеј" многих богослова. Па да у будуће не пресахну т извори његових благодјејања, основао је он фонд благодјејански или алумнеумски. И ја баш нарочито говорим о овом благодјејанију поводом стогодишњице наше богословије, јер знам да је до двадесет богослова ушло у благодјејаније, чим је богословија отворена. Код толико њих богослова стоји ирибележено: да „Сдшталнфе и препитате илмтх изх клагод^/,\пТ/.\ вга' П(Нкос^одителстка Госиодина Др^Тепнскопа и јИитрополита" или пак — „СОкутаетх кодх Н. Н. П(ппитан'|б же њиатх изх клагод^АнЈА впи Прекосрдителстка госп. Л. и Житрополита при транез^ снропитаеа1ћ1\-а" — а и овако: „Окутааифе и пргпитанТЕ и/иатх изк кла!'од'клмТА вги) Пршос)(одитеастка кх клаго^строжпо/их сожителствФ". У фонд благодјејански улагао је Стратимировићмање ивеће своте, од ког се капитала смео само интерее трошити на намењену цељ. За ми трополитом су пошли и други, па су у тај фонд прилагали и некоји енискони, па и богати и дарежљиви Срби из Бачке, Барање и Срема. При концу децембра 1801. године било је у том Фонду 10.347 Фор. ср. —