Srpski sion

Вр. 9.

„СРДСКИ СИОН."

С тр . 139.

ничких посланика на сабору, и то за то, што је према њиховом позиву нужно, да и они при решавању извесних иитања сутичу,*) а не за то да засебне интересе заступају" (односно сигурно: а не за то, да се у сабору репрезентују као сталеж. Али г. Вучетићу као да непрестано пред очима играју: „засебни" интереси!). ЕБегова Светост је одмах у сабору приметила, да је опо у Србији нолитички сабор, дакле, да аналогија дра Вучетића није коректна. „Али ја то наводим само као аналоган случај", —рече др. Вучетићиоста — жив! Зар крај делокруга народне скупштине У Србији и нашег народно-црквеног сабора може бити аналогије у мандатима посланика за скупштину и посланика за наш сабор ? Зар може бити по томе аналогије и у начину њихових избора?! Не може. Интелигентни, „квалификовани" посланици у скушнтини су оно исто у народу и према народу, што и неквалиФиковани, — наиме чланови су народа, његови опуномоћеници. Бзихов задатак у скупштини је онај исти, који је и осталих посланика. Они немајуу скугннтини „посебне делатности и дужности". И посланици свештеници у нашем народу су чланови народа, али и чланови—-јерархије. Они имају својих дужности према народу, али и својих дужности према цркви и њеној цели, ради К0 Ј е ј е нрква основана, ради које је и наш народ ушао у цркву и постао чланом велике заједнице, Христове цркве, рег ехсе!1епсе члан „велике заједнице православне источне цркве". И као што су свештеници посланици, по крви, млеку и срцу мајчином везани љубављу народу свом и слави имена сриског, те дужни све учинити, што истинита и несумњива корист народа тражи, тако су душом својом, која тежи Богу и небу, тако су заклетвом својом, коју су '') Дакле, и др. Вучетић, који се позива на црквено право и оеновно устројство цркве, представвиштву јерархичком у сабору нашем, а у решавању извесних питања, У којима је баш знање позива тога јерархичког представништва потребно, признаје и жели само еутицај. тога нредставништва, крај свега каноничног учења наше цркве, тако јасног и одлучног, по којем еуделовање и учешће у свему оном, што се тиче цркве, припада световњацима, а јерархији руководство!

положили Христу и његовој цркви, и крстом, кога су на себе узели, везани љубављу, иреданошћу и верношћу цркви Христовој и оној божанској њеној цели наравственој, која треба у свету да се оствари, — и оном основном устројству цркве, које се не сме мењати — и оном учењу православне цркве, које дозвољава „што тешњу активну свезу световњака са црквом", и „суделовање у свему што се цркве тиче", — али које не дозвољава, „спогледом на характер неопходности јерархичке власти у цркви", да „руководни посао" у цркви припадне вјерним свј етовњацима, које не дозвољава, нити дозволити може превласт световњака у цркви. То је тај дуализам дужности и обвезе, дуализам задатка и љубави код свештеника посланика у нашем сабору, који им даје у сабору карактер особитог представништва, које се разликује од представништва осталих посланика, — карактер представништва сталешког. То је тај дуализам, који не дозвољава аналогију, коју је хтео, за рачун своје теорије о јединоспаеавајућем изборном реду, да извуче др. Вучетић. Тај дуализам, дакле, захтева засебни избор свешт. посланика за наш сабор, а не захтевају то „засебни интереси" свештеника, које воли др. Вучетић тако често спомињати, ас! сар(:аш1ага ћепеуо1еп11ат својој теорији о изборном реду. Свештеницима посланицима и др. Вучетић и цела опозиција великодушно даје улогу струковњака. Да су они по позиву своме у многим питањима саборске расправе струковњаци, — то је истина. Па кад су такви, и кад њихово струковно мишљење треба, при решавању извесних иитања, да се чује и сазна, зар онда интерес тих питања, интерес општи захтева, да се то мишљење Формира на биралиштима световњака и по калупу програма политичких странака? Зар интерес цркве дозвољава онда, да се то мишљење кристалише у атмосФери зборова, под нритиском резолуција? Зар цел цркве допушта онда, да се то мишљење свештеничким посланицима диктира императивним мандатима? Зар је остварење те цели зајем-