Srpski sion

В Р. 11.

,СРИСКМ СИОН."

С ТР. 160.

о н е, к о ј е ј е и з а б рао, у иотнуном зн ању кога треба нзабрати, о којем знању је и др. Вучетић онако тврдо уверен, за такав бесмисао имао је смисла, за такав шамар „народу" нмао је срца — др. Илија Вучетић. . . Ово, што до сад рекосмо о ракетли др. Вучетића, прочиталн смо ми у трагу, који је та ракетла за собом остављала. Левида саборска је видела само бенгалску светлост, коју је та ра кетла избадила у пудњу своме. Видела ту светлост, па се разиграла и бурно одобравала. . . . А сад ћемо, да анализујемо и материју, нз које је ракетла била начињена. Др. Вучетић је рекао, да „народ зна кога треба бирати." Овај комплименат, што бисмо га ми од свег срца волели сваком „народу" а особито нашем потписати, а који у нашим данашњим нриликама и при данашњем васпитању народа, што га он прима из сувремених новинарских редакција, народу нашем, нри изборима за црквене наше саборе, не можемо генерално потписати, тај комплименат јс Фабрикатдра Вућетића, зготовљен у његовој реторти ласкања „народу", загреЈ - аној циФрама његовог рачуна. Не умемо ласкати „народу" на његову штету; али не умемо га ни вређати. Истину ћемо рећи. Вива доста случајева, да народ бира и н о з н а њ у своме. И где год народ по з н а њ у своме бира, ти избори бивају и на корист његову. Али је горка истина, да и наш народ бира већином но поруцн новинарских редакцнја, њихових шеФова и агитатора, а ови поручују народу ио рачуну своме и својих странака. Наша јавна штампа васнитава народ у партајским страстима, са партајском математиком; буди и иодиже у њему интерес за страначке цељи, а не васпитава га духом опште народне свести, не одушевљава га на расуђивање н остваривање општих интереса и нотреба. Тако васнитаван народ може и мора онда

на наш сабор бнрати и изабрати Стенанова нротив Бороте, Живковића против Руварца, Радуловића нротив Стојшића Тако васнитаван народ п може онда једном архимандриту научнику и изабраном Еиископу Руварцу поставити противкандидата Тзуришића. Само тако васпитаван насод може и мора онда бирати др. Вучетића са Стеваном Јеотићем Тако васпитаван народ и не може имати среза за секретара свога, Касапиновића, Ђуру Вукичевића, Т. Мандића, за управитеље п проФесоре наших средњих и највиших завода и т. д. Приговориће нам се, да мора бити странака и на нашем сабору, и да свака странка свој интерес мора осигуравати и унапређивати. На то имамо ми ово рећи : интерес цркве и народа је пречи од интереса ма које странке. А интерес тај, којем сви морамо жртвовати све, захтева пре свега, да у нашем сабору буде заступљена у што већем броју, а у свима правцима — интелигенција, наука, знање, искуство и — мудрост. Двадесетпет-годишње искуство доказало нам је, да организација и уређење наше автономије не зависи од страначких нринципа и начела, ма како слободоумних, не од шаблона разних теорија, ма како по изгледу напредних, него од каноничности с' једне, и целисходности установа с' друге стране. А такав тии установама тим може дати знање и умење с' једне, а разбор и мудрост с' друге стране. Избор нредставника тих врлина у свештенству биће сигурнији, н увек у већем броју, кад се свештенички носланици буду бирали на предложени „уставом" начин, него на садашњи, јер бн свештеници у сабор бирали између себе најсиремније и најснособније за „саборисање", а не по боји нолитичких нартнја и по ирепоруци ноВИНарСКИХ редаКЦНЈа. (Наставиће се.)

СВЕШТЕНИКОБ ПОЛОЖАЈ У ДРКБИ И ЦРКВЕНОЈ ОШНТИНИ.

написао ИАИТА ИОПОВИЂ парох иетровоселски. (Наставак.) Свешшенство, или мора очувахии ирерогативе свога чина, или мора н оно и црква православна иастии Који друкчнје говоре н мисле, ти и себе н друге варају.

И сам сам некад, не имајући овог горког нскуства, дао се варати од утопнја либералних и радикалних са запада, но тако сад и кијам, а кија и сваки други брат свештеннк, па звао