Srpski sion

С тр. 288.

„СРИСКИ СИОН."

бр. 18.

у МаКедбнији. Ту се заустави царски ђенерао, Пиколоминиј, и кад се обазре с десна и с лијева, онда текар виђе: е је нредалеко ул>егао, е се сувише нримакао неиријатељском центруму — Једренима и Цариграду. Ту је текар познао царски ђенерао српског иећског патријарха, када му се овај поклонио као освојачу и нобједиоцу, и то је било под крај 1689. и тада још није ни помислити могао српски патријарх, да се примиче час, када ће морати да бјежи у Угарску! Већ у пролеће опази ђенерао, да се Турци љуто сиремају на цареву војску, с тога пише цару Леополду: како му се поклонио српски патријарх, како је то угледан старјешина, како влада над много епархија, како му се нашао при руци кад је тамо стигао — па с тога нека би цар писао томе иатрпјарху, да свој народ наговара, да листом устане на Турчина и да пристане уз цареву војску, а одметне се од Турака, својих господара. И на ту ђенералову иоруку послао је цар познати свој проглас од 6. априла 1690. на све народе: по Србији, ио Бугарској и по Маћедонији : да устану на Турке ради свога спасења и ради свога ослобођења и ради свога хриш 11анског закона, на нека се нридруже царевој војсци и иека слушају његове ђенерале. Истина вели цар ту: „Пријеђите без страха на наше стране", и то би могло значити, да је цар збилза позвао и Србље и Бугаре и Маћедонце да управ преселе на ове стране: али одмах вели цар изрично: „своје куће и иољске радње не остављајте/" Та чудно би и било, да цар позивЈве споменуте народе, да овамо селе, кад су ти народи већ освојени били од ћесарске хришћанске војске. Тако је било у пролеће 1690.; али Турци се приберу иод својим везиром, Ђуприлићем, и тако силно потисну царску војску, да је ова ночела нагло узмицати са Балкана к Дунаву и Сави, остављајући већ освојене земље опет Турцима. У тој изненадној невољи, шта је знао радити српски патријарх Арсеније III., него скуна са царском војском бјежати нспред очевидне турске освете. Већ у мјесецу јулу налазимо натријарха са владикама и са свештеницима и са многијем народом у Биограду, а што је било мушкијех мишица за оружје, те су се бориле скупа са царском војском Одатде из Биограда пошаље иатријарх свога носланика, владику Т>а ковића у Беч к цару, да му у име свега народа изјави вијерност и подложност, што их је осло-

! бодио од турскога јарма, а да га уједно и замоли, какве им правице кани дати као својим новим иоданицима. И на то цар одговори нознатом привилегијом од 21. августа 1690., којом мплостиво прими Србље за своје ноданике и зајемчи сриском патријарху пуну духовну власт над свијем онијем областима, над којима је ту власт имао и нод Турцима, па сувише и над онијем у Угарској и по Хрватској, које нигда нијесу били под Турцима. Међу тијем у јесен исте године баце Турци царску војску из Србије у Угарску, па и српски патријарх мораде пребјећи овамо у Угарску под окриље свога новог господара и у земл.е, у којима му је по споменутој привилегији зајемчена црквена управа. У опште се пише и држи, да је са натријархом прешло тада око 36 хиљада срискијех нородица, али се врло погрешно држи и непрестано пише: да је ту било преко милијун Ауша, а неки ппшу н до по друг милијун. Тако сам читао неки дан ; како и ноштовани заступник, др. Стеваи Малешевић пише у „Бранику", да је са Чарнојевићем прешло у Угарску, наравно на царев нозив — преко милијун Србаља. Жао ми је, што га овдје није, да га запитам: одкуда је поцрпао толики број? Али ја му велим отворено, да и он и сви они, који тако пишу још и данас, уирав срамоте српски народ, јер да је са патријархом прешло милнјун душа, а било нас је и од прије на овијем странама вал>да око 100.000 душа: е да нас је већ онда толико било на овијем странама, каквога смо соја и зора — вјерујте ми, да би се с нама друкчије ноступало, и сигурно би данас друкчије стали овдје! Ето тако и на тај начин нрешао је Чарнојевић на ове стране и то само са једнијем ди: јелом српскога народа, али не на нозив цара Леополда, не ни уз какве ногодбе и уговор него што је морао да избјегне од извјесног покоља, као што су збиља Турци поклали 1689. све Арбанасе, којн су се од њих одметну| Ј1И биЈШ. Јест, тако је нрешао Чарнојевић у жељи да помогне новоме господару зауставити Турчина. да и опет не освоји Будима, и да му иомогне и опет освојити своја стара и још топла огњишта, а могло му је бити да тако и не ради, јер још у јесен исте године мудри турски државиик, везир Ћуирилић, огласио је ошпту ам-