Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 343.

С тога овај српеки православни народно-црквени сабор у жељи и дужном настојању своме, да се томе стању и тој мани иоменутога закона, поред његових иначе добрих начела, сходним начином доскочп, а тиме уједно и живој иотреби српекоправославне цркве и народности удовољи, која се без своје српске народне или иучке школе ни замислити ни одржати неда, — пуним поуздањем обраћа се на високославни сабор краљевипа Хрватске, Славоиије и Далмације и на високу краљ. хрватску, славонску и далматинску земаљску владу с том уљудмом молбом : Да достојним уважењем предизложених разлога и иа њима основанога праведнога захтева, закон од 31. листопада 1888. о нучкој пастави у краљевинама Хрватској и Славонији сходној ревизији подврћи благоизволи, како да се односне установе тога закона, а нарочито §§. 23, 96, 97 и 98. у склад доведу са аутопомним правом овога црквено-народнога сабора, на подизање те слободно и самостално уређење својих српских основних народних школа и са материјалном снагом српско-православнога пучанства у Хрватској и Славонији, за издржавање тих његових на закону утемељених народних школа опако: како је то у §§. 32. и 34. поменутога закона од 31. листопада 1888. у ногледу општих „нижих пучких школа" учињено и провиђено. Пз седнице српског иравославног нар. г^рквеног сабора, држсте у Ср. Карловиџ 30. нов. (12. дец.Ј 18,92. ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ, с. р. Евген Думча, е, р. подпредседник.

патријарх — председник. Стеван В. Ноповић, с. р. саборски неровођа.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ПОЛОЖАЈ НАШЕГ СВЕШТЕНСТВА Ш 1Уо прати пашеЈавне листове, позиато ће му бити, да је свештенство иротопресвитерата велико-кикипдског, нриликом своје свештеничке исиовести, донело одлуку, којом осуђује црквене реФорме, што их мисли да уведе кр. уг. влада у погледу вођења матрикула, обавезног грађанског брака, слободе вероисповести и рецеиције јевреј,ске вероисновести. — На свештенство вел. кикиндског протоиресвитерата угледало се и свештенство вел. бечкеречког протопресвитерата, те је и оно приликом свештеничке нсповести, на збору свом, одржаном 19. маја о. г., у Вел. Бечкереку донело још лепшу и разложитију одлуку, којом осуђује пројектиране цркв. полит. реч>орме кр. уг. владе. Ми нротив одлука вел. кикиндског и вел. бечкеречког збора, ништа немамо — јер

ПРЕМА ЦРКВ. ПОЛИТ. РЕФОРМАМА, већ рекосмо у овом листу, да нам се свима — а особито свештенству — најенергичније треба одупрети против увађања пројектираних реФорама кр. уг. владе, које би за нашу цркву и наш народ штетне, убитачне и судбоносне биле. Али ми смо тога мишљења, да су велг. кикиндски и вел. бечкеречки свештенички зборови у ствари нешто преухитрили Оно, што још није познато, не треба у напред осуђивати. Не треба на име осуђивати пројект о грађанском браку онда, када тај пројект владин јопг никоме ни познат није — а ко зна: хоће ли се и изнети пред законодавно тело ! ? Увађање обавезног грађанског брака свакако би за нашу пркву и народ најштетније и најсудбоносније било, те изрод и невера био, *