Srpski sion

Стр.344. „СР

ко се иротив увађања те штетпе реч>орме борио не би — али ипак треба бар еачекати, да видимо, какав ће се предлог изиети пред држ. сабор, па тек онда можемо оправдано заузети положај протнв њега. Раније захукавати се, бар нама, није од потребе! Па онда: шта вреде резолуције нојединих свештеничких зборова, кад у томе нема учешћа све иаше свештенство, које је у целини у првом реду позвано, да заузме положај против реФорама. које иду на пропаст наше цркве и народа. Наше свештенство — кад дође томе време мора се једиодушно, као из једног грла изјаснити против увађања поменутих цркветих реФорама. Када пело наше свештенство даде од себе гласа и сходне изјаве против пројектираних реФорама кр. уг. владе —- то мора и влади далеко већма импоновати, пего кад подигну свој глас само два наша протопресвитерата. А ми имамо згодна начина, да целокупно наше свештенство подигне енергичан и снажан свој глас против увађања намишљених црквених реФорама. Тај енергичнии сиажан глас треба да одјекне са скуиштине удружења свег сри. ирав. свештенства митроиолије карловачке. Та скупштнна овога лета свакако треба да се сазове, одржи и да се на њој учини оно, што у обрану иаше нркве и народа наше свештенство треба и мора учинити. Ако је свештенству вел. кикиндског и вел. бечкеречког протопресвитерата дуго било очекивати на исту општу свештеничку скупштину — о чијем се сазиву озбиљно мисли и ради — могло је оно сазив те скуиштине и пожурити, али ако је свештеиство иоменутих протопресвитерата заборавило, да је јачи глас свега свештенства, него једног маленог дела његова, онда је оно преценило своју снагу и моћ, кад је усамљено преухитрено и без договора поменуте своје—иначе лепе и похвалне — резолуције донело. Свакако ствар није требало преухитрити, нити у ревности и сувише иренаглити и

СИОИ." Пр. 22.

истрчавати. Земаљски сабор, који ће имати да реши судбу владипе цркв. политике, одложен је чак тамо до ноловине месеца септембра о. г. До тога времена може се свашта десити. Може се чак и влада променити, а друга влада можда иеће ни износити иред сабор тих предлога, који су у опште иелу земљу узбуиили. А за иас је главно јоши то: да дочекамо и озбиљно у очи погледамо владином нредлогу о увађању обавезног грађапског брака — јер то је за нас, без сумње најопаспије, а како можемо заузети положај против тога намишљеног кобног предлога, кад још иије пред сабор ни на јавност ни изнесен. Чим тај предлог о увађању обавезног грађанског брака публикован буде — ми треба одмах да сазовемо општу скупштину свег свештепства млтронолије карловачке, те да — норед остварења оиштег свештеничког удружења — гласом свештенства целе митрополије карловачке, или бар свештенства, које у Угарској краљевини иребива — јасно, отворепо, смело и енергично протестујемо у првом реду против увађања обавезног грађанског брака, а уз то и иротив осталих нредлога, који иду иа пропаст паше цркве и народа. Ми смо тога мишљења, да би ту оншту свештепичку скуиштину требало сазвати у августу месецу ове године. Да се рапије сазива, сметали би пољски послови п економски летњи радови, којима се много и наши свештеници занимају. А доцкаи неће бити с тога, што ће се и земаљски сабор тек у септембру по пово састати а дотле ће и предлог о грађанском браку или у јавности познат, или за дуго време сахрањен и у заборав бачеи бити. По томе дакле, ми се надамо, да ће свештеничко удружење и општа свештеничка скупштина, која се у августу о. г. има одржати, пајпозванија бити, да заузме чврст положај против цркв. реФорама кр. уг. владе. А када се то хоће, оида парцијални свештеиички зборови за сада могу бити мирни, те чекати — и неистрчавати.