Srpski sion

С тр . 608.

„СРП СКИ СИОН."

Б р . 38.

12 иуних година беше он наставником многих духовних учевиих завода; неко време и духовнс академије кијевске. Год. 1861. као викарни епископ иетроградске митрополије иутовао је у Париз, да освети тамошњи новосазидани руско-православни храм. Оп беше први руски архијереј, који је у иноверној Европи ван границе руске државе осветио православни храм. Његов боравак у Паризу том приликом остаде дуго у пријатној успомени у Француза. Год. 1863. поста подолским еписконом. Том катедром унрављао је 11 годнпа. Ту се ревносно заузимао за нобољшање свешТеничког материјалног стања, а велику је бригу водио и о напредовању своје настве. Одавде пређе у херзонску енархију, у којој је пробавио само једну годину дана. И за ту једну годину његове унраве осетио се знатан напредак и успех у тој епархији. Он је знатно ослабио и спречио даље распростирање расколничке секте — штунде. У холмско-варшавској епархији, камо је из Херзона дошао, имао је најтежи положај. Тада су се Унијати иривисљанског краја иочели враћати у крило нравославља. Његовом особитом такту има се захвалити, што су Уинјати листом ирешли у иравославље. Његова 16-годишња служба у тој епархији искључиво је била посвећена одржању реда и дисциплине, елоге, мира и љубави између нравоелавних и присаједињених им Унијата. И кад је 1891. год. нз Варшаве у Москву иолазио, православље је код бивших

Унијата сасвији чврета корена ухватило било. Његова је заслуга, што је у Варшави као етарој иољској краљевској резиденцији подигнут велељепни православни храм, као сведок утврђеног православља у том јужном крају простране руске царевине. 17. новембра 1891. г. заеео је нокојник на московску митрополитску катедру. Но ту га је болест обхрвала, те је након годиие дана свога митронолисања морао унраву митрополије иоверити свом етаријем викару, епископу дмитровском Александру. За пример његове архпјерејске делатности и овде, вредно је навести, шта је све за годину дана у Москви урадио. Његовим живим заузимањем обновљен је и раширен храм при моековској духовпој академији, п подигнут нов храм у витанекој семинарији. Обновио је Чудов манастир, приредио је свечану нетстогодишњицу смрти св. Сергија Радонешког, п издао је о свом трошку Евангелије писано св. Алексијем мптроиолитом. Кад год је служио, тада је и проповедао. Народ се заносио и назидавао сваком његовом проповеђу. Својом пак простотом, приступачношћу и предусретљивошћу стекао је у еваког неограничену љубав и уважење. За живота свога још као холмско-варшавски архиепископ штамнао је своје проповеди под насловом „Слова и р-ћчи", које заузимају видно место у руској богоеловекој књижевности. Таком архипастиру желимо и ми у рају насеља! Л. Б.

Б Е Л Е Ш К Е. — (Извештај о радви епархијске управе темишвароке за меоец август о. г.) Ешерх. Консисторија темишварска држала је редовну седницу своју 24. августа о. г. Од решених цредмета спомена су вредни овн: Јереју И. Н. дат је пред консисторијом укор због саблажњивог и чину свештеничком недостојног поиашања. — Узет је на знање нзвештај иснитне комисије за иолагање стечајног исиита, да су 18. августа о. г. њих троје стечајни исиит положили, п то: Григорије Стајић, свршени богослов из Мокрина, са врло добрим усиехом, ајереј Јован Иродановић, каиелан т.-хиђошки, и јереј Душан Јосимовић, капелан сри.-итебејски, са добрнл

успехом. —• Јереј Јован Гавриловић, адм. дешчанске иарохије, и Драгутин Мојић, админ. црнобарске иарохије, који су на парох. место у Десци комнетовалп, припуштени су избору и издате су молбеиице њихове цркв. општини дешчанској ради избора; за конс. заступнпка при избору том именован је Јован Новаковић, администратор прот. арадског. — Молбеница јереја Драгутииа Мојића, админ. иарохпје црнобарске, којом на парох. место у Немету компетује, издата је падлежном протопресвитеру с позивом, да цркв. оиштину- иеметску на изјасњење позове, да ли жели компетента за свога сталног нароха. —• Умољено је поджунанијско звање торонталске вармеђе, да дугујућу свешт. плату у оиштини карловској егзе-