Srpski sion

Б р . 38.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 605.

Њега Др. К. Молнар, надсолгабиров кулски, и предусретне гатопло и гостољубиво, изјављујући да се сматра сретним, што је баш њему и његовом срезу пала у део та почаст, да може поздравити тако одличног госта. На дворпшту железничке станице пред силним светом на челу са својим духовним иастирима поздрави Његову Светост честити свештеник Душан Марковић са лепо смишљеном и дирљивом бееедом, из које је провиривала иајоданија синовља љубав како свештеника тако и целе новерене му иастве према узвишеном архипастиру свом. За овим поздравише милог госта пастири и духовници осталих вероисповести тако симпатично и дирљиво, да је човеку срце заиграти морало. Када се Његова Светост на свима тим поздравима захвалила, поседаше сви гости на кола и нратња се крену предвођена коњаницима уз пуцњаву прангија и лепршање барјака. Путовање беше врло нријатно, јер је баш те ноћи пред долазак падала јака киша, те тако није било прашине, што је велика срећа била, јер од преко 100 кола, која из Врба.са према Кули пођоше, дигла би се нрашина до неба те би се можда и несрећа каква догодитп могла. Између Куле и Врбаса на граници дочекао је госте опет огроман свет и народ, који је изашао да ноздрави милог свог госта. Овде се иратња повећала још за 150 кола, тако да се низу кола са ћуприје, која води преко кулског канала, није могло краја догледати. Сама варош Кула била јо сва на ногама, и велико и мало и старо и младо похитало је на сокак, да види српског Патријарха; а нред српском црквом био се толики свет искупио, да су кола једва проћи могла. Уз пуцњаву топова и прангија, уз звонење звона ушао је високи гост у св. храм, пред којим га дочекаше свештеник у одежди с крстом у руци и ђаци с чирацима и рипидама. Овде је честити и ваљани парох кулски Милан Боберић поздравио архипастира свог тако топло, тако лепо и речито, да је многима од присутних ударила суза. радости у око, видећи то одушевљење и искрену радост, коју је усхићени народ кулски младоме пароху свом у уста метнуо, да ју излије иред поге архипастиру свом. Тронута оволиком љубављу и одушевљењем Његова Светост одговорила је у лепом одпоздраву, делећи заиста благу и архипастирску ноуку сакупљеном народу, учећи га добру и илеменнтом, Из срнске цркве пође Његова Светост у римо-

католичку, дајући тиме леп пример међусобне братске љубави и толеранције, која треба међу разним конФесијама и народностима да влада, ако се мир и слога постићи жели. То је у одговору свом католичком свештенику, који га је иоздравио, и нагласио. Огромпој пратњи прикључе се и Куљани, тако да је низ кола и број народа постао све већим и већим. За сваког од присутних остаће у вечитој усномени нризор, који се догодио на граници између Куле и Црвенке. Село чисто немачко, без једне православне душе, излази са огромном денутацијом чак до свога хатара пред православног архијереја. Радост и одушевљење, које је сјало на обријаним лицима вредних и честитих Немаца, који Његову Светост на челу са младим земаљским послаником евојим Дром Лелбахом одушевљено поздравише, пе би могло бити веће ни онда, да су дочекали свога суперинтендента и владику. Његова Светост је ту предусретљивост од стране честитих Немаца вратила тиме, што је походио и лутеранску и калвинску богомољу примивши из уста дотичних настора топле иоздраве и изразе оданости према оевећеној особи својој. Одушевљење присутног народа постигло је свој врхунац на граници сивачкој, где је недогледан бр >ј кола и народа гологлав дочекао госте на челу са својим узоритим иастиром Младеном Јовановићем, парохом и ноч. протојерејем сивачким. Овде је иред Његову Светост изашао и мандатор будимске епархије г. Герасим Петровић, нротосинђел. После одушевљеног иоздрава поп-Младена Јовановића и солгабирова Тришлера крене се импозантан низ нрема селу, где Његову Светоет уз иуцњаву прангија и звоњење звона дочека мал те не цело село, кличући из свег грла „живео";иред црквом дочека милог госта цркв. одбор са свештенством и цело море народа улије се у цркву, где окр. прота сомборски г. Љубомир Купусаревић поздрави св. Патријарха говором, који је све ирисутне занео, рекавпш међу осталим: „Сви ми поштујемо у Вашој Светости и љубимо духом мудрости украшена архијереја, достојна наследника српских натријараха на престолу св. Саве, Арсенија и Максима". Одговоривши Његова Светост на овај поздрав, какоје радо и свесрдно дошао у ову оиштину и како му је мило, што види, даје у народу побожност и оданост нрема иравосл. матери цркви нашој чврста и неноколебива — благослови присутни сав народ и удали се у свој стан на одмор.