Srpski sion

С тр . 606.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 38.

У вече је одслужено евечано „бденије" у присуству многобројног народа, а сутра дан отпочело је у Ј / а 9 сати троносање св. цркве, које је трајало са архијерејском литургијом пуна 4 сата. Дивно је било видети импозантну особу Његове Светости у потпуном архијерејском одјејанију, заокружену многим свештенством, где служи св. литургију. Пуна дрква,— да иглу испустиш, не би н ла на земљу; странци иноверцп заузели места у певницама, да из неиосредне близине посматрају свечану и узвишену архијерејску литургију, какову је само нравославна црква у стању одслужити. На лицу им видиш одушевљење и дивљење, које још увеличава складно и лено појање честите богословске омладине, која је чак из Еарловаца дошла да славу п блесак тога дана евојим лепим појањем уве- ! оно неколико дана десило, али се из ње видет.

После свечане литургије био је у дворани срн. прав. школе у почаст Његовој Светости банкет, на ком је присуствовало преко 150 особа са одличним гостима из целе околине, а нарочито из Сомбора, одакле је осим силних одличних гостију дошао велики жупан, пресветли г. Бела Шандор и иоджупан г. Андрија Шмаус. Овде је пала многа лепа здравица, а свака је скоро ишла за жељеном слогом међу разним народностима миле нам домовине. Други дан у подне кренула се Његова Светост из Ст. Сивца натраг у своју престоницу, нраћена мноштвом народа до границе општинске. Народ је св. Патријарха исто онако одушевљено и симиатично испратио, као шго га је и дочекао. Ово је бледа слика свега онога, што се за

лича. На литургији је св. Патријарх ироизвео за проту: пароха сивачког Мл/цепа ЈовииовиИа и лалићског Јованч МчрјппбвнЛа а зафаконио монаха хоповског Гиврилч. Све су то били при- | зорн, који су у највећој мери задивили цео побо- ј жан народ, јер нико од њих таково што видео није. |

може, да такав дочек ниЈе могао оити инсцениран, но да је био излив чисте љубави и оданости пепоквареног народа, кога лажни аностоли нису још накосним срцем својим отровали. Нека ти светли дани остану дуго у живој успомени!

+

ДРЖАВНИ УЧИТЕЉСКИ МИРОВИНСКИ ФОНД.

джавнл фонд за умировљење учитеља и потпомагаље њихових удовица и сирочадп ностоји од године 1875., и сад су већ ваљда и сви српски вероисповедни учитељи члапови тога фонда, пошто ми немамо засебна фонда за умировљење српских вероисповедних учитеља. Закон, којим је тај државнц фонд установЛЈвн, важио је све до године 1891., када је на основу нредходне ревизије преиначен и од тада важе та наређења, која су те године установљена, и важиће све до нове ревизије, која ће 1900 год. бити. Када је сада скоро прошла ревизија била у течају, покунљена су од стране наддежних власти сва нужна дата о нлати учнтељској, о годииама' службовања, њиховој породици и т. д. и на основу тих нодатака тек је ревизија спроведена. Но 80. јуна о. г. издао је кр. уг. министар богочасти и ја-вне наставе наредбу, но којој се има по ново од стране административних власти тачно иронаћи свима учитељима

она чиста илата, коју они за наставу примају, и која ће им се после у мировину урачунати. У наредбп тој се нарочито напомиње, да се при установљењу плате код оних учитеља, који један део плате у земљи примају, ова по катастерском чистом приходу има рачунати ; а код оних учитеља, где се чиста учитељска плата не може оделити од прихода као певца (кантора), ту да се овај нриход (писмено осигуран) само у ноловицу урачунава. Ова је наредба од огромног уплива била на учитељство, и била је у престолничким листовима, сигурно из њихова круга и нападнута. Како су, као што смо већ рекли, и сви паши вероисповедни учитељи чланови тогафонда, држимо да неће бити без интереса, да овде у кратко изнесемо одбрану надлежних фактора, из које ће се најбол>е видети у чему је ствар. У наиадају је канда са већим основом ноказано како је неправедно узети катастерску оцену као основу за прорачунавање прнхода, који учитељи од земље имају, јер местне околности јако утичу на цену земљину, те тако