Srpski sion

С тр . 652.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 41.

зир, да треоа доста па и дуго времена, док се неки обичај утврди и од једног народа другом иренесе: онда излази, да је већ доста времена ире „св. нисма старога завета било у светској литератури писмених споменика", Но кад „историја светска сведочи, да се стари Јевреји налазише на много већсм степену образованости, него тадањи незнабошци, у којих ни трага не беше о писму, када Јевреји имађаху већ наиисано Петокњшкије": онда је узрок иостављању истога Петокњижија „иокрај ковчега

завета" био и бити могао само један: „да би важност закона била тим већа у очима ненослушних и увек незадовољних Јевреја". Сматрао сам за нужно учинити ову нримедбу, одиосно исправак; а како сам мишљења, да је горња ногрешка учињена не са незнања, него са непажње: то и довикнух у Христу брату и школском ми другу: Мало више — пажње, да како - у будуће! 22. сеитембра 1893. Власноје.

ЗАПИСНИК седнице збора српског православног свештенства сакупљеног на свештеничкој исповести у манастиру Ковиљу 23. септембра 1893.

Председава: пречасни господии окружни нрота жабаљски Милош М. Пниип. Заиисник води: Емил Стеаанов, тителски нарох. Присутни су господа свештеници: Стетозар Нлашкалић мошорински, Василије ВуковнИ каћски, Ђорђе Иваннп виловачки, Светозар ГавриловиП горњо ковиљски, Сима ЛиколиИ ђурђевачки, Димитрије КовачевиЛ гардииовачки, Стсван СтевановиЛ ковиљ-сентивански, Василије ТеофанпвкА н Василије СтојадиновиЛ чурушки и Ђорђе Михајловн% долњо-ковиљски. 1. Преч. г. окр. прота Милош М. Панић отварајући збор поздравља најискреније г. г. свештенике, који се искупише на исповест. Да је исновест заказана и да ће се одржати тек сада, узрок је, што г. ирота у доба, кад се но вис. наредби свештекичка исповест ваља да одржи, није био дома, већ на доиусту ради лечења нарушеног му телесног здравља. У неколико је одржање свештеничке исповести задржала и колера, која се местимице била појавила и у овом протоиопијату, те је преч. г. нрота, пошто је од политичке среске власти упозорен, да је еаобраћај ограничен и отештан, одложио заказану већ исповест на неизвесно време, а пошто се сметње уклонише заказао је за дапашњи дан свештеничку исновест свештенства овог округа. Проглашујући збор отвореним, позива, да се конститујише тиме, што Ке изабрати иеровођу. Збор једногласно бира за неровођу тителског иароха Емила Стеиапова.

2. Прсч. г. ирота позива нрисутно свештенство, да изабере себи духовника, коме ће се исиоведити. За духовника-исноведника једногласно се бира преч. г. прота. 3. Председник збору, преч, г. нрота иозива г. г. свештенике у храм Божји, где ће се одржати призив св. Духа а за тим исповест. У св. храму по извршеном нризиву св. Духа исповедише се нрисутни свештеници преч. г. иротоиресвитеру, који за тим ноложи и сам исповест најстаријем од присутних, г. Светозару Влашкалићу, мошоринском пароху. 4. По исповеети иекупише се свештеници у великој траиезарији свето-обитељској, где преч г. нротоиресвитер у иодужем, језгровитом и исцрнном говору позва свештенство овог округа, да се нотруди свим законитим сретствима, која му иа расноложењу етоје, да се отклоне и<, мерене црквено-иолитичке реформе вис. кр. уг. владе, које се односе, као што је познато, на вођење грађанских мотрикул >, на рецеицију Јевреја, на слободно вршење вероисиовести и на грађански брак, јер су те реФорме убитачне и штетне у евојим консеквенцијама нарочито но цркву нашу православну и св нам нравославље. Посматрлјући те реФорме било са становишта догмата св. наше цркве, било еа рели гијозно-моралног или народног гледишта, оне су по нас штетпе, и Срби православнс вере најмаЊе се могу њима радовати. Све је то увидео н наш високопреосвећени