Srpski sion

С тр . 704.

„СРП СКИ СИОН."

Бр. 44.

„ходио ио шатору и у наслону". (II књ. цар. гл. 7. ст. 6). Обред цриења воде тога дана не имађаше ништа особито у погледу онога, како се обављао у пређашње дане, но свечано обилажење жртвеника тога дана беше особито одушевљено. Народ с радосним усклицима „Осана" и врбицом у руци седам пута обилазаше тога дана жртвеник, сједињавајући са тим седмократним обилажењем жртвеника успомену о чудном заузећу Јерихона за Исуса Навина. Иначе у осталим данима жртвенпк се обилазио само један пут. Сада пак седмога дапа, када се завршавао празник сеница п цео циклус годишњпх нразника народно одушевљење тражило је себи задовољштине у тој иоследњој врло дугачкој церемонији. Као да није народ хтео ирекииути својс свечане усклике „Осана" — номогао нам Бог! Седмога дана у вече последњи су пут јелп у сеницама. И ако је лишће по гранчицама, из којих нанрављене беху сенице, већ у пола свенуло и пожутело, то ипак сенице још увек иријатно утицаху и лено изгледаху у очима Израилћана, из успомене на ссдам срстно нробављених дана у њимз. Старешина породице очита сада молитву над последњом чашом вина, коју за тим испије. При свршетку ове всчерње трисзе већ се звезде указиваху на небу, и светлост њихова иоследњи нут продираше у сенице. После вечере очитав „благодарствену молитву" одлазе из сенпце са оним болним чуством, које се у нама рађа када нануштамо место, на које смо се привикли и г,де нам добро беше. Деца, жсне, па и одрасли узимаху са собом лимун за успомену на сенице, јабуку или други какав плод којим беше сеница украшена, — тако исто кидаху и полу свени листак са гранчица, које су му тако миле и драге. Даиашњи Јевреји остављајући своје убоге сенице моле се и веле: дај боже да и до године опет можемо живсти у сеници Левијатана, разумевајући под тим доба, када ће очекивани Месија једном им дати за храну велике животиње, велике рибе и т. д. 1 Али то узалуд очекују Јевреји. Од тога доба., када не позпаше иравога Месију, величииа религиозног живота јеврејског народа тако је нала, да се више никад повратити неће. Од онога времена не само њихова гордост и слава — храм јерусалимски 1 Љутостанскн, Талшуд и Јеврејн М. 1879. Том. I. стр. 386.

еагласно претсказању Господа, — да је претворен у гомилу развалина, већ и некада дивна Сеница, која је својим зеленим изгледом сведочила о развићу живота, замењена је безобразним шатором, подигнутим од полу трулог дрвећа. Величину религиозног живота сада представља хришћански народ. По речима пророка Захарије требало би сви народи да празнују празник сеница. „И ко год остане од свих народа који дођу на Јерусалим, свак ће долазити од године до године да се поклони цару Госноду Саваоту и да празнује нразник сеница. Н ако који од племена земаљских не би дошли у Јерусалим да се поклоне Цару Госиоду Саваоту, на њих не ће бити дажда. И ако се плсме Мисирско не би подигло и дошло, на које не дажди, биће исто зло којим ће Господ ударити народе, који не би долазили да празнују празник сеница. Тако ће бити грех Мисирцима и грех свима народима који не би долазили, да нразнују празник сеница". (Захар. гл. 14. 16—18.) У осталом не треба разумети речи пророка буквално Празник сеница беше са свим народни јеврејски празник: једини Јевреји могаху сјсдинити с њим успомсне о лутању ио нустињи. Пророк је тим речима тешио Јевреје, да ће скоро доћи време, кад ће сви народи познати истинитог Бога, да ће скоро онај доћи, кога очекујV народи, п коме ће ее покорити народи. Мисао нророка, која се садржи у том проронггву по одношају ирема хршћанским народима, може се овако схватити или пренети на њих: који се не буде, као Јввреји с благодариошћу сећао времена свога васпитања у закону божјем, који не буде нолазио храм да се научи закону, који не буде благодарио Госнода по свршетку свога годишњег посла и који не буде нросио у њега номоћи за труде своје у идућој години, томе неће ни Бог помоћи. Али овде треба разумети закон хришћански еванђелски. Из њега истичу блага, која су виша п претежнија од свију времених радости блага вечна. Тако нас учи Господ наш Исус Христос. Користећи се сваком приликом, да открије и разјасни своју божанствену науку, Господ наш Исус Христос и поводом церемонија нразника сеница обраћаше мисао Јудеја на своју науку. Када их усхићаваше церсмонија „возЛ1Л1ПЛ водм" у иоследњи велики дан нразника