Srpski sion

С тр. 1 0б.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 44.

— („Српоко-источна општина" у Трсту.) Као што је познато, у Трсту ностоји жалобројна, али одлнчна п богата српска православна црквеиа опгатнна, која пла врло лепу н велпчаиствену цркву, којој по сјају н богатству ваљда у Српству нема равне. Та опнгтнпа звала се, јога од годпне 1782 званично „ Славо-илирическа " (талијански: к1аУ0ЛИпса). То пже давно није годило онгатинарима тргаћанским, те су тражили. да се оно изменп. Задарском „ Сраском Гласу " пишу о том ово из Трста: „Лли ногато назив (т. .ј. „славо-плнрическа" оигатнна) ннје научно основан, као гато је у ново доба јасно доказано, јер ми нисмо Илирн, требало га је још давно мењати, и ево је нромењен заслугом млађих људи, који су се .заузели за ову ствар, као нгто се заузнмљу за сваку другу ствар од опште користп. „Тражило се. да се назив промени у „српскоправославна онштина", као гато би требало. Овај захтев није уважен обзиром на царску одлуку од од 29. новембра 1864 бр. 91., ио којој се нравославна црква називље „грчко-источиом". Овим одговором молба за иромену назива била је одбијена. „Али ошптество нпје се на томе зауставило. Оно је опет писало. Нзнело је своје разлоге протпв одговора и против назива „грчко-источнога". На крају онгатина је победила, колико се тиче народнога пжена. По премилостивој одлуци Љеговог Величанства од 8. октобра о. г. ова се онштпна од сада у нанредак жоже зватн „ сраско-источна оиштина". „Велико је задовољство жеђу свижа члановима ради овога усиеха. А за успех највише су радили и заузнмали се господа Рнсто Шкуљевнћ, Лазар Анпчић п тајник ошнтнне Рлиго Јанковић. Заслужили су, иа нека им се јавно искаже признање!" — („Словенско друштво за узајамно потпомагаве у Москви".) Не давно је нод тим именож основано у Москви друштво, коже је задатак, да потпомаже Словеие. којн прнвремено илп стално жнве у Москвн. А помоћ бп се давала: саветом или тражењеж занимања, новцем и издржавањем сирочади н деце сиромаганих словенских родитеља. Чланови су тога другатва, који плате годишње 10 рубаља; а чланови добротвори ностају они. којп приложе најмање 50 рубаља. Привремени председпик је друштву нреч. г. архимандрит Кирил. нчстојник сриског иодворја у Москвп. Приврежена- управа налази се на српскож подворју. (Ул. Солннска вђ МосквЉ.) Умољенн сжо, да ово саопштимо. не би ли се и међу Србима нашло дарежљивих људи, који би што приложилп на ову хуманитарну цел. — (| Лука Николи&) трговац и велепоседнпк у Зежуну, преминуо је 14. (26.) октобра о. г. Покојник се на самрти сетио и народа свога, па је завештао ове легате: Српском учнтељскож конвнкту у Н.-Саду 300 фор.; „Матици Српској" 100 фор.; српском народнож позоришту 100 фор.; српским православниж црквама у Земуну 1000 фор.; српској земунској невачкој задрузи 200 фор.; фонду сиромашних ђака на земунској реалци 100 фор.; ватро-

гасном друштву земунском 200 фор.; и осим тога јонг неколико мањих завештаја. Вечан му спомен! Ч И Т V Љ А. — (| Данило Периши^) иарох обровачки, преминуо је дана 14. (26.) октобра 1893 у 06ровцу у 72. години живота свога. И опетједан мање од оних старих и ваљаних служитеља олтара, који еу нозив евој еавесно, часно и поштепо испуњавали и дужноет своју вршили, — од оних, који су век свој кроз деценије ли служби божјој и прослављању имена божјег ноеветили. Покојник се родио 4. јуна 1822. године у Силбашу. Пошто је свршио 6 гимназијеких разреда и богословију, рукоположи га 27. децембра 1847. за ђакопа тадањи епископ Крагујевић, те је као ђакон отпочео своје службовање у Ст. Бечеју, одакле је, кад је букнула револуција морао бегати, но ухваћеп стављан је од непријатеља на разне муке. Епископ Платон Атапацковић рукоиоложио га је 1851. за пресвитера, те је после тога као протопр. капелан биодеена рука тадањем проти Ковачићу. 1856 године постао је парохом у Обровцу, где је све до смрти своје елужио цркву и народ свој. Када је Његова Светоет, данашњи Патријарх Георгије, 1882. изабраи за еиископа темишварског, администрирао је скоро П) ну годину дана његову парохију у Сомбору. Покојник беше један од најобразованијих евештеника бачких; осим матерњег језика говорио је сасвим коректпо мађарски и немачки и перфсктпо латински, што је данас већ ретка иојава у нашем свештенству. Право очинско срце, блага и иитома парав његова, а нарочито примерна ревност и савесност у извршавању дужности својих, задобили су срца иарохијана му за се, тако да су га с.пт као оца ноштовали и љубили. За заслуге своје стечене у служби црквеној одликовао га је св. патријарх Гегргије г, 1891 црвеним појассм, по ие мога се одликован.у свом дуго радовати, јер овог лета иоче побол.евати н неумитна смрт покоеи ту добру племениту ДушуПогреб покојников беше величанствен; нскупили се сви свештеници из околине, да ногребу земне остатке у Христу брата свог, и да му последњу пошту одаду. На опелу — на ком чинодјејствоваху: Петар Григоријевић парох и намесник деснот-сент-ивански, Кузман Мило-