Srpski sion

С тр . 766.

„СРПСКИ сион.«

Б р . 48.

Ја се 'у души радујем, што сам дочекао испуњену давнашњу своју жељу, да се данас овако свечано обавио овде у овом храму Божјем, парастос у сномен душе митрополита ВиКентија , и спере бачена с њега онако тешка љага, и што су смештене његове кости на пристојном месту, на чему примите како моју, тако исто слободно могу рећи и Вас свију високопречасна, преиодобна и високопоштована Господо и браћо, а и целог нашег народа, највећу благодарност: Ваша Светост и Високонреосвећена Господо, а уз Вас и високопречасни игумане ове свете обитељи, оче Сииридоне и братијо ове свете обитељи. А још бих се већма радовао и ја, и Ви сви а и део наш народ, да дочекам, дочекате и дочека између наше јерархије и народа онаку слогу, каква је владала за митрополисања ВиЏентијевог , што се пак само тако постићи може, ако наша јерархија буде очапа, каква је била тада, а наши световни прваци онаки, какви су били тада. Ова данас приређена свечаност, нека нас нотсети све, како треба свој народ и своју цркву да љубимо, у чему лепшег примера не-

мамо од блажене памети митрополита ВиЛентија ЈовановиИа. Угледајмо се сви на њега, те сваки у свом положају чинимо за свој народ и своју цркву онолико, колико можемо. Учимо историју нашег народа и наше цркве, јер из ње можемо се многом чему научити, ко је заслужио народну похвалу, а ко осуду. Сетимо се бар данас, како све нролази, ал добра дела н име и глас не пропадају никад, за што нам опет за пример служити може и данас ова ириређена свечаност. И ако се нашло људи, и то и Србаља, који су које из незнања, а које ради угађања укусу духа времена, кад је наш свет уживао у грђењу и оцрњивању наше јерархије, —■ који су неправедно описали и преставили митрополита ВиИентија, било је на против и до сада људи, а и Орбаља, који су га описали и праведно, и као што су му ови до сада, тако ће се наћи и у будуће, који ће му као и ми данас, а држим и од данас, иа док траје Србаља, рећи и говорити: Слава ти, блажене иамети митроиолите Ви%внтије Јовановибу ! Слава Ти! Слава!

&

КЊИГА О ХРАМУ Симеуна, митрополита Солунеког. Превео Лазар Богданови&, парох вараждинско-велико-кањишки.

рам, и ако је сазидаи од разнога материјала, ипак у њему почива не»беска благодат. Освећује га Архијереј тајанственим молитвама, иомазује га божанственим миром те васцео постаје домом и станом врховног Суштаства. За то није дозвољеио, да свако може улазити у све његове делове, но један је део за свештенике, а други за световњаке. Двојака ова нодела храма, на улазни наиме и неулазни део, нредставља самога Христа у две природе, као Бога и као човека, од којих је прво невидљиво, а друго видљиво ; за тим нредставља човека, који се састоји из два дела: душе и тела; представља она и тајну Пресвете Тројице, која је неириступна но сушаству, али се познаје ио

СНаставак.) Промислу и силама нрироде. Најпоеле иредставља она видљиви и невидљиви свет, или боље рећи: свет видљиви. Олтар је образац неба, а остали храм (т. ј. права црква) образац земље. Храм се јога дели на три дела: на притвор, праву цркву и олтар. Ова три дела представљају св. Тројицу, иебеске силе које су иодељене у три јерархије, и благочастиви народ, који је опет тројако подељен и то на: свештенике, савршене или нраве верне, и иа оне који се кају. Трострука ова подела храма представља нам још и оно, што је иа земљи, што на небесима и што је превише или поврх небеса. Притвор одговара земљи, права црква — небу, а свети олтар оном, што је над небом.